Сједињене Америчке Државе објавиле су два стуба своје главне стратешке доктрине: крајем 2025. године, Стратегију националне безбедности и, у јануару, Стратегију националне одбране.
Међутим, за разлику од претходних, оно што се истиче у оба текста је директан, готово циничан тон, уочава руски експерт Дмитриј Трењин у тексту за часопис "Профил", који преноси РТ интернешенел.
Уобичајене моралне фразе су углавном изостале, додаје Трењин, што ће некима вероватно бити непријатно. Нова стратегија Пентагона раскида са филозофијом којом се деценијама руководила водила политика САД. "Језик 'светског поретка заснованог на правилима'", каже овај стручњак, "као и мисионарски либерализам 'изградње нација' кроз промене режима су у овом документу сасвим одбачени".
Порука америчким савезницима
Међутим, ко год је помислио да се Америка суштински променила, преварио се.
Управо "мисионарски либерализам" довео је до бескрајних, исцрпљујућих ратова, попут оних у Вијетнаму или Авганистану. Како примећује Трењин: "Вашингтон се уопште не каје већ само извлачи прагматичне закључке".
Сви покушаји преобликовања других друштава по угледу на Америку показали су се прескупим и, на концу, неуспешним. Америка је можда сузила фокус, али и даље остаје глобална сила.
Стари савези, попут НАТО-а, остају на снази. "Ипак, савезницима се више не сме угађати", наставља овај експерт. "Од њих се очекује да плаћају више, да више раде и да захтевају мање политичке аутономије". У ствари, додаје он, Вашингтон само "рационализује своју империју".
Нова америчка ратна стратегија је све само не пацифистичка. Њена основна филозофија је и даље иста, каже Трењин: очување, по сваку цену, "америчке војне супериорности". Мир је могућ само "са позиције снаге". Због тога је амерички председник преименовао министра одбране у министра рата и променио званични назив Пентагона у "Министарство рата".
Према изјавама које долазе из Трампове администрације, коришћење термина "рат" показује "одлучност и агресивност", за разлику од "пасивне одбране". Једном речју: Америка, према речима Трењина, само оштри своје канџе.
Коегзистенција, али под америчким условима
Овај текст избегава идеолошке термине, као што су "демократија", "западна цивилизација" и замењује их језиком моћи и присиле. САД се, тврди Трењин, не повлаче у изолационизам, њен интервенционизам само мења смер.
"Окупације и дуге стабилизационе мисије су стављене ван снаге; кратки, технолошки интензивни удари улазе у моду", додаје он. "Економско дављење и санкције остају легитимни алати. "Промена режима" може бити реторички напуштена, али свргавање непријатељских влада се и даље практикује.
Другим речима: Америка признаје да постоје и други центри моћи, попут Русије, Кине или Индије, али далеко од тога да су они равноправни. То је пре захтев да друге силе признају америчку супериорност. Коегзистенција, да, али под америчким условима.
То је Трампова "верзија мултиполарности", коју је он изнео много пута. САД, према овом тексту, задржавају примат.
Трампова хемисфера
"Међутим, ова стратегија се већ на првим страницама фокусира на западну хемисферу", уочава руски геополитичар Леонид Савин, где су "угрожени витални амерички интереси". "Још у 19. веку", каже се у овом документу, "наши претходници су препознали да САД морају да преузму снажнију, водећу улогу у пословима хемисфере како би заштитиле економску безбедност наше нације".
"Управо овај увид", наставља се у новој ратној доктрини Пентагона, "довео је до Монроове доктрине и касније Рузвелтове короларије. Али, мудрост овог приступа је изгубљена, јер смо нашу доминантну позицију узимали здраво за готово, чак и када је почела да измиче".
Безбедност америчког континента се третира као неодвојива од опстанка САД. Трампово ажурирано тумачење Монроове доктрине ("у виду Донроове доктрине") захтева обнављање апсолутне војне доминације САД у америчкој хемисфери, док присуство других сила, пре свега Кине, мора бити ограничено.
Питања Панамског канала, Мексичког залива и Гренланда третирају се као "критични чворови". Притисак Америке на Данску и Европску унију да обезбеде стратешку контролу над Гренландом потпуно одговара овој логици.
Све је у новцу
Што се тиче Русије, она ће, наводи се у документу, у догледној будућности остати претња источним чланицама НАТО-а. Русија је, тврди се, показала да је спремна за вођење дуготрајних ратова, захваљујући својој војној и индустријској моћи. Такође, она поседује и највећи нуклеарни арсенал на свету. У складу с тим, Пентагон ће обезбедити спремност америчких снага да "одбране америчку домовину од руских претњи".
Приоритет остаје и обуздавање Кине: Вашингтон ће "настојати да спречи Пекинг да постигне доминацију у Индо-Пацифику" (Азијско-пацифичком региону), кроз контролу над Тајваном, али уз избегавање директне војне конфронтације.
Коначно, питање америчких савезника. На Западну Европу се гледа посматра као на силу у опадању. Ипак, од ње се очекује да сноси највећи део трошкова (америчке) одбране, у износу од пет одсто БДП-а. Заузврат, наглашава Трењин, такозвани савезници неће добити стратешку аутономију; они морају да следе политику САД и да купују америчко оружје. НАТО остаје, али ће његова ексклузивна улога у стратегији САД бити осетно смањена. Вашингтон преферира "трансакциони систем савеза".
Ако је за утеху, Пентагон више не планира дуготрајне и исцрпљујуће ратове, јер за њих САД више нису способне, већ „само“ мале, краткотрајне, насилне препаде, налик на пиратске. Дуготрајни рат са Ираном не, препад на Каракас да.
Једноставно, то је геополитика Америке у доба Трампа. Како каже бивши британски дипломата Алистар Крук: све је у новцу, у профиту. Добро је оно што доноси опипљиву корист.
Добро дошли у 21. век.