Сједињене Америчке Државе жању оно што су посејале - семе обезвређивања кредибилитета, пише "Глобал тајмс", близак Комунистичкој партији Кине, и указује на недавну анкету спроведену на Тајвану која показује да 56,6 одсто грађана Тајвана не верује Вашингтону.
Међутим, Глас Америке истиче да отприлике исти број људи жељно ишчекује америчко оружје и помоћ у одбрани, као и да оваква контрадикција потиче од "конгитивног ратовања" и "манипулације јавним мњењем" копненог дела Кине.
Допадало им се то или не, чињеница је да је све више кредибилних упозорења на безбедносна обећања САД, али ако Глас Америке за то криви Пекинг, то значи да становнике Тајвана сматра будалама, пише кинески лист.
У тексту се као пример наводи руско-украјински сукоб "који је изазвао НАТО предвођен САД". Вашингтон изнова обећава подршку Кијеву, али је такође јасно ставио до знања да граница постоји, а то је да САД не желе да буду директно укључене у сукоб.
Сједињене Државе очигледно неће дати све за Украјину, а обећање подршке је само изговор за искоришћавање Кијева како би се ослабила Русија, пише "Глобал тајмс".
Још један пример је рат у Авганистану. Након 20 година војног присуства у тој земљи, САД су процениле да више немају никакве користи, већ само губитке, због чега су се исхитрено повукле "на крајње срамотан и неодговоран начин".
За те две деценије живот авганистанског народа није побољшан, а након тога САД су наставиле да игноришу избеглице из Авганистана, укључујући и оне које су стизале у САД.
"Није потребан когнитивни рат или манипулација јавним мњењем. Становници Тајвана то могу и сами да виде", пише кинески лист.
На то да становници Тајвана све виде указују и резултати анкета. Око 60 одсто испитаника је 2020. године веровало да ће САД послати трупе уколико избије кинеско-тајвански сукоб, међутим у августу 2022. године, тај број је пао на 50 одсто.
"Можда сада доста људи у Украјини верује у то, али временом, себичлук постаје све очигледнији у америчком тзв. глобалном лидерству. Разлог за сумњу становника Тајвана у кредибилитет САД долазих из самих САД".
Грађани Тајвана схватају, наводи кинески лист, да их САД третирају као топовско место. Из Вашингтона често стиже порука да је америчка посвећеност Тајвану "чврста", али никада није разјашњено колико ће "чврста" она заиста бити.
САД немају храбрости да се директно сукобе са Кином јер постоји екстремна асиметрија у таквом сценарију - одлучност Кине да заштити свој територијални суверенитет и чврста воља кинеског народа, у односу на америчке калкулације добитака и губитака услед таквог сукоба, као и реакције Американаца на њега, наводи Јанг Сију са Кинеског института за међународне студије.
"Ослањање на подршку САД је једнако гашењу жеђи отровом. Како је Глас Америке напоменуо, 1979. године званичне америчке везе са острвом су прекинуте. Сада се САД поново приклањају Тајвану једноставно зато што Вашингтон поново открива вредност острва како би обуздао Кину. Ако те вредности нема, неће бити продаје оружја и посета високих политичара", пише "Глобал тајмс".
Кредибилитет Сједињених Држава је у опасности. Све више америчких савезника губи поверење у Вашингтон, а САД за то могу да криве само себе, закључује лист.