Свет
Шкорпије у боци: Почиње ли нова трка у нуклеарном наоружавању
Америка жели да има више нуклеарног оружја од Русије и Кине или зашто је пропао Нови СТАРТ
Роберт Опенхајмер, отац америчке нуклеарне бомбе, описао је атомско ривалство САД са Совјетским Савезом као "две шкорпије у боци".
Ризици овог сукоба су годинама ограничавани разним споразумима о контроли наоружања, а последњи - Нови СТАРТ истекао је ове седмице, без замене – и да ствар буде још опаснија, ових дана постоји и трећа шкорпија у боци: Кина.
Њено нуклеарно гомилање, најбрже на свету од врхунца Хладног рата, вероватно ће подстаћи одговор Америке. Нова трка у наоружању се назире.
Када је Си Ђинпинг, кинески лидер, дошао на власт 2012. године, његова земља је имала само око 240 бојевих глава, што је мало у поређењу са 1.550 које су и Америка и Русија смеле да држе спремне на лансирним ракетама дугог домета према Новом СТАРТ-у.
Амерички војни планери су претпоставили да би у нуклеарном рату са Кином, знатно већи амерички арсенал омогућио победу у готово сваком сценарију. Али Кина сада има око 600 бојевих глава и на путу је да достигне 1.000 или више до 2030. године, према најновијим америчким проценама.
Кина и даље воли да се хвали својом "крајњом уздржаношћу" у нуклеарним питањима, али је ипак развила капацитет да погоди САД нуклеарним оружјем из ваздуха, копна и мора. Минуциозно кореографисана војна парада прошле године показала је ово оружје, укључујући и ракету толико огромну да је морала бити транспортована у три дела.
Како Америка није била у могућности да повећа свој нуклеарни арсенал као одговор док је Нови СТАРТ на снази, онда и не треба да чуди што показује мало жаљења због истека споразума, наводи "Економист".
Амерички планери су забринути због рата и са Кином и са Русијом. Америка и њени савезници морају бити "спремни на могућност да... потенцијални противници могу деловати заједно на координисан или опортунистички начин на више фронтова", наводи се у недавној новој стратегији националне одбране. То је "егзистенцијални изазов за који су Сједињене Државе лоше припремљене", закључила је двостраначка комисија коју је основао Конгрес 2023. године.
Кина и Русија све више чине заједнички фронт, размењујући осетљиву технологију и спроводећи заједничке војне вежбе, понекад са нуклеарним бомбардерима. Тренутне америчке нуклеарне снаге нису пројектоване имајући Кину у виду, јер се сматрала мањом претњом у поређењу са Русијом. Ширење кинеских нуклеарних капацитета поткопава ту претпоставку.
Филип Сондерс са Националног универзитета одбране, америчког војног колеџа, напомиње да кинеске нуклеарне снаге не само да расту, већ постају и разноврсније, са више врста бојевих глава и лансера. Стављају се у виши степен приправности. И постају способније за оно што Пентагон назива "лансирањем на упозорење", односно да открију напад и узврате ударац пре него што стигне непријатељско оружје.
Поједини стручњаци попут Фондације Херитиџ позивају на увећање укупног броја распоређених бојевих глава са око 1.770 на 4.625 до 2050. године. Други сматрају да Америка већ има више него довољно преживелог нуклеарног оружја да нанесе разорну штету и Русији и Кини, иако би можда морала да одустане од идеје уништавања довољног броја непријатељског оружја како би ограничила штету по Америку и њене савезнике.
Ипак, гомилање оружја би ишло споро. Америка се већ бори да модернизује сва три дела своје нуклеарне тријаде, градећи нове копнене ракете "сентинел", нуклеарне подморнице класе "колумбија" и стелт бомбардере Б-21, као и надограђујући системе командовања и контроле. Неки пројекти касне или премашују буџет.
За сада, Америка може само да "учита" додатне бојеве главе из резерви на постојеће системе. Иако су јој потребни само дани да постави више крстарећих ракета лансираних из ваздуха у бомбардере, требаће јој месеци да инсталира више бојевих глава на ракете у нуклеарним подморницама. Можда би требало две године да се копнене ракете "минитмен III" конвертују са једне бојеве главе назад на три.
Проширење укупних америчких залиха трајало би деценијама. Ако би трка у нуклеарном наоружању отишла толико далеко, Ујка Сем би био у неповољном положају: може да производи само десетине нових бојевих глава годишње, док Русија може да произведе стотине.
Без обзира на темпо новог нуклеарног такмичења, 40-годишњи процес смањења нуклеарних залиха иде уназад. Назире се сложенија трка у наоружању од оне из времена Хладног рата.
Кина већ шири свој арсенал; ако Америка буде гомилала арсенал као одговор, Русија ће сигурно следити тај пример, оцењује "Економист". Индија би могла да се осећа примораном да уравнотежи Кину, а Пакистан да стигне Индију. Још један извор нестабилности је страх да би Доналд Трамп могао да напусти савезнике, што неке од њих подстиче да размишљају о развоју сопственог нуклеарног оружја.
Свет релативно ограничених и познатих нуклеарних ризика ускоро би могао постати свет умножавајућих и непредвидивих опасности.
Live
