Како би Европа могла да изгуби рат око Гренланда

Председник САД Доналд Трамп је можда одустао од своје претње да ће силом заузети Гренланд, али рат на мрежама тек почиње.

Дански и европски званичници тврде да мало острво остаје рањиво на моћ коју америчка администрација користи на мрежи.

Са популацијом испод 60.000 која се информише на мрежама, и најмања кап дезинформација може брзо да се прошири и значајно утиче на јавно мњење - посебно када лажна вест долази од најмоћнијег политичара у западном свету.

Трампов "дил" за Гренланд: По милион долара сваком становнику "великог, лепог комада леда"

"Гренланд је мета кампања утицаја разних врста", рекао је дански министар правде Петер Хумелгард за "Политико". Једини циљ таквих кампања је, каже, да "створе поделу у односима између Данске и Гренланда".

У последњој години дезинформације су се повећале на Гренланду, рекао је Томас Хедин, главни уредник данског сервиса за проверу чињеница "Тјек дет".

Иако је приливу недостајала било каква "структурирана кампања", Хедин је као пример дезинформација навео идеју да би САД могле да купе Гренланд. То, каже Хедин, дански Устав забрањује.

Чињеница да Гренланд није део ЕУ значи да се закон блока о друштвеним мремажа – који обавезује платформе да размотре и ублаже претње дезинформацијама по грађански дискурс – не примењује на Гренланд, саопштило је данско министарство за дигитални живот.

Иако анкете показују да становници Гренланда и даље фаворизују интеграцију са Европом, немачки посланик Зелених Сергеј Лагодински рекао је да ЕУ треба да се припреми за "нови тип хибридне конфронтације" око острва.

"Више нема борбе против руских тролова који покушавају да хакују систем. Ако су усмерене ка ЕУ и Гренланду, дезинформацијске кампање на америчким платформама постају систем", рекао је он.