Тулси Габард у тајној операцији: Заплењене гласачке машине у Порторику због "венецуеланског трага"

Тим директорке америчке Националне обавештајне службе Тулси Габард тајно је истраживао гласачке машине у Порторику, у потрази за наводним хакерским упадом из Венецуеле. Истрага, спроведена уз учешће ФБИ, није донела ниједан конкретан доказ о страном мешању.

Канцеларија шефице америчке обавештајне заједнице потврдила је да је у мају прошле године преузет неодређен број гласачких машина из Порторика, као и копије података са тих уређаја, ради "форензичке анализе". Званично објашњење гласи да је реч о провери рањивости електронског изборног система, али извори блиски истрази тврде да је прави мотив била сумња да је влада Николаса Мадура хаковала америчке изборе.

"Циљ је био да се, у сарадњи са ФБИ, испитају тврдње о венецуеланском упаду у гласачку инфраструктуру Порторика", навела су три неименована извора за Ројтерс. Ипак, додају да истрага није произвела ниједан јасан траг који би потврдио ту теорију.

Чистка америчких служби: Тулси Габард одузима дозволе шпијунима

Из канцеларије Габардове негирају да је Венецуела била у фокусу операције. Тврде да су утврђене "изузетно забрињавајуће безбедносне праксе" - од коришћења рањиве мобилне технологије до софтверских пропуста који би хакерима могли да омогуће дубок приступ изборним системима широм САД.

Према изворима који су говорили за Ројтерс, операција у Порторику део је ширег напора Трампове администрације да оживи наратив о украденим изборима 2020. године. Посебну пажњу изазвало је то што се Габардова појавила током недавне рације ФБИ у изборном центру у округу Фултон у Џорџији. Тај потез узнемирио је део безбедносне заједнице, која упозорава да обавештајне службе немају мандат да се баве унутрашњим изборним питањима, већ је то посао органа реда.

"Домаћа изборна безбедност традиционално је у рукама полицијских агенција, не шпијунског апарата", подсећају бивши амерички званичници.

Порторико - идеална мета за теорије

Острво је посебан случај у америчком систему: становници су држављани САД, али немају право гласа на председничким изборима нити пуну заступљеност у Конгресу. Управо тај сиви простор постао је плодно тло за спекулације.

Локални политичари одбацују приче о страном утицају.

"Имамо озбиљне проблеме у изборној администрацији, али они су последица неспособности и корупције, не венецуеланских хакера", каже Пабло Хосе Ернандес Ривера, изабрани представник Порторика у Конгресу без права гласа.

У јануару је америчка војска у Каракасу ухапсила Николаса Мадура и пребацила га у Њујорк због оптужби за трговину дрогом – што је додатно подгрејало политичку атмосферу и сумње Трампових присталица да је "венецуелански траг" ипак реалан.

Случај Порторика отворио је опасан преседан: ако шпијунске службе почињу да заплењују гласачке машине и воде истраге без јасних доказа о страном мешању, колико је далеко Вашингтон од директне контроле изборног процеса?

За сада, једино што је извесно јесте да ниједан доказ о венецуеланском хаковању није пронађен, али је америчка политичка сцена добила још један фронт у рату око легитимитета избора, који траје већ пет година.