Од Црњанског до Токија: Јапан клизи ка милитаризацији

Ситуација на Далеком истоку увелико подсећа на извештај Милош Црњанског свом претпостављеном, Александру Цинцар Марковићу, у том тренутку нашем амбасадору у Берлину, да Адолф Хитлер у пешадију Вермахта уводи "Марш принца Еугенија Савојског", на лични фиреров захтев.

Цинцар Марковићу то ништа није значило, али је Црњански одлично разумео симболичку дубину поруке која је том "малом" променом у немачкој војсци упућена читавој Европи и нарочито Србима.

Цинцар Марковић се само смешкао...

"Па, велим, то је стари аустријски марш којим су Аустријанци почели прелаз преко Саве, при нападу на Београд, године 1914…", упозоравао је Црњански свог шефа, док се Цинцар Марковић, како Црњански бележи, само смешкао, сматрајући да су посреди измишљотине.

Наш избор

Шта је Хитлер рекао Црњанском: Искра која је садржала пожар Другог светског рата

Овде вреди поменути и да је Црњански, сублимираним инстинктом своје ерудиције, завичајног порекла и животног искуства, на сличне амбиције Немачке указивао и раније, упозоравајући Цинцар Марковићевог претходника, Живојина Балугџића, да су Паулу фон Хинденбургу, приликом посете једне од организација ветерана немачке војске, свирали марш "Улазак у Париз", што је овога било одушевило.

Ретко ко је тада био спреман да поверује Црњанском, да "мале" симболичке поруке могу да имају тако јасно и упозоравајуће значење.

Тако, следећи Црњанског, долазимо до најновијег плана Владе Јапана, да у оквиру такозваних Самоодбрамбених снага врати војне чинове које су оружане снаге те земље користиле пре и током Другог светског рата.

Треба знати да је од оснивања Самоодбрамбених снага 1954. године, Јапан циљано усвајао називе војних чинова како би своје савремене одбрамбене снаге симболички удаљио од традиција царске војске која је по Азији и нарочито НР Кини починила језиве злочине, свакако једне од најсуровијих у историји човечанства.

Чинови као што је "иса" (први, водећи официр) заменили су старије називе попут "таиса" (пуковник).

Терминологија враћа морал

Иако преводи на енглески језик већ одговарају светским стандардима, заговорници овог плана сматрају да би враћање традиционалне јапанске (војне) терминологије ојачало морал и послало сигнал признавања Самоодбрамбених снага као легитимних националних одбрамбених снага, пренео је лист "Асахи шимбун" прошле недеље.

Предлог је, како се наводи, проистекао из договора владајуће Либерално-демократске партије и њеног коалиционог партнера, Јапанске иновационе партије (Ишин), како би се Самоодбрамбене снаге ускладиле са "међународним стандардима". 

Коалиција планира да спроведе ове промене до краја 2026. године, пренели су јапански медији.

Али, прича се не завршава симболичким променама које треба да евоцирају успомене на стару царску војску која је, само у Нанђингу у Кини, за нешто више од месец дана мачетама, ножевима и ватреним оружјем убила око триста хиљада ратних заробљеника и цивила, међу којима је био велики број жена и деце.

Желе да мењају и Устав

У Јапану, у круговима власти, постоје и јавни заговорници ширег програма промене одбрамбене политике. Постоје јасно изражене намере да буде промењен Члан 9. јапанског Устава, односно одредба која налаже поменуту обавезу копнених, поморских и ваздухопловних снага, као и других ратних потенцијала Јапана, да не буду средства за решавање међународних спорова.

Токио шаље опасан сигнал: Да ли Јапан гаји нуклеарне амбиције

Врхунац новог милитаризма Јапана огледа се и у отвореним најавама премијерке Санае Такаичи, која је, током актуелне кампање за скупштинске изборе, изразила намеру да спроведе ревизију Устава којом би, експлицитно, самоодбрамбене снаге биле укључене у Устав.

Према мишљењу кинеских аналитичара, овај потез има двоструки циљ: консолидовање личне власти премијерке и олакшавање дугорочне политичке агенде јапанске деснице.

Кина и друге земље да буду на опрезу

У Пекингу упозоравају да Кина и друге азијске земље морају да буду опрезне, јер би десничарске снаге Јапана, вођене искривљеним тумачењем историје, могле да искористе процес промене Устава, да изађу из оквира послератних ограничења и угрозе регионалну безбедност.

Наш избор

Јапан убрзано гради војну инфраструктуру на острву Магешима

Током кампање, супротстављене партије нагласиле су различите ставове: Јошихико Нода, један од лидера највеће опозиционе странке, Центристичког реформског савеза, поновио је циљ да Јапан буде земља која никада више неће водити рат и неће дозволити да буде увучена у конфликте.

Према Члану 9. Устава Јапана из 1947. године, Јапан се вечно одриче рата и употребе силе као средства за решавање међународних спорова, а копнене, поморске и ваздухопловне снаге, као и други ратни потенцијали, никада се неће одржавати. Тренутни Устав не спомиње Самоодбрамбене снаге, али Министарство одбране у Токију наводи да их Јапан одржава као борбено способну одбрамбену силу.

Учвршћење власти и агенда ратоборне деснице

Иницирање предлога за ревизију јапанског Устава захтева одобрење две трећине чланова у оба скупштинска дома.

Кинески аналитичар Сјанг Хаојо наглашава да је ревизија јапанског Устава дугорочни циљ конзервативне деснице, у циљу постизања статуса "нормалне" државе.

Бивши премијер, Шинзо Абе, такође је радио на промени Устава Јапана и укључењу Самоодбрамбених снага у Члан 9, а критичари такве политике у Јапану упозоравају да би тај потез представљао померање земље ка војној моћи и ултрадесничарској агенди, уз потенцијал за угрожавање јавног мњења, демократије и регионалне стабилности.

Ове намере јапанских власти прате изјаве високих званичника те земље да би Јапан могао војно да интервенише у случају сукоба у Тајванском мореузу, као и најаве да би Јапан могао да увезе нуклеарно наоружање и инсталира ракетне системе ближе Тајвану.