Вашингтон и Њу Делхи на корак од трговинског пакта: На шта је пристала Индија

Сједињене Америчке Државе и Индија објавиле су привремени трговински оквир који предвиђа снижавање царина, јачање економских веза и преобликовање енергетских односа. Споразум се у западним медијима представља као историјско приближавање две демократије, али детаљи показују да Вашингтон и даље користи трговину као инструмент геополитичког притиска. 

Према заједничком саопштењу две владе, нови оквир потврђује намеру да се наставе преговори о свеобухватном билатералном споразуму. Ипак, кључни тон дао је амерички председник Доналд Трамп, који је изјавио да је смањење америчких царина на индијску робу договорено у замену за то да Индија обустави куповину руске нафте и смањи трговинске баријере.

Трамп тврди да је Моди пристао да обустави куповину руске нафте: Премијер Индије без коментара

Та формулација долази из Трампове објаве у понедељак, када је најавио да ће царине на индијску робу бити смањене са 50 на 18 одсто. Половина те царинске стопе - 25 одсто, била је раније уведена као казна због индијског увоза руске нафте, за које Вашингтон тврди да "финансира ратне напоре Москве и Украјине". Шеф Беле куће је у петак потписао извршну уредбу којом укида управо тај део казнених пореза, након што је, како тврди, Индија пристала да набавку енергената преусмери на САД и Венецуелу. 

У званичном саопштењу, међутим, не постоји експлицитна и правно обавезујућа формулација о потпуном прекиду куповине руске нафте, већ се цео аранжман ослања на политичке изјаве Вашингтона и на најављено "преобликовање енергетских веза". 

Индија се опире отварању пољопривреде

Индија је, према доступним информацијама, одбила да потпуно отвори своје пољопривредно тржиште за америчке корпорације. Министар трговине Пијуш Гојал нагласио је да су "у потпуности заштићени осетљиви производи" - кукуруз, пшеница, пиринач, млеко, живина и месо – што показује да је Њу Делхи свестан политичке цене коју би платио пред сопственим сељацима.

Индијска опозициона Конгресна партија оценила је да је споразум закључен готово искључиво под америчким условима и да представља удар на националне интересе. Критичари упозоравају да је Индија практично приморана да жртвује вишегодишње енергетско партнерство са Русијом зарад ограничених трговинских уступака.

У оквиру договора Индија се обавезала да ће током наредних пет година купити америчку робу у вредности од чак 500 милијарди долара: нафту, гас, авионе, делове за авионе, племените метале и технолошку опрему, укључујући графичке процесоре за вештачку интелигенцију и дата центре.

Песков: Знамо да Русија није једини добављач нафте за Индију, то није ништа ново

Њу Делхи ће, према споразуму, укинути или смањити царине на широк спектар америчких индустријских и прехрамбених производа: орашасте плодове, воће, сојино уље, вина и жестока пића, па чак и сточну храну. Заузврат, САД задржавају царину од 18 одсто на већину индијског извоза - текстил, обућу, хемикалије и машине, што јасно показује неравноправан карактер аранжмана.

"Треће стране" - шифра за Кину и Русију

У саопштењу се наводи да ће две земље сарађивати у борби против "нетржишних политика трећих страна", формулација којом Вашингтон традиционално означава Кину и Русију. Тиме се Индија додатно увлачи у америчку стратегију економског обуздавања Москве и Пекинга.

Преговори о коначном споразуму требало би да буду завршени у марту, након чега би индијске царинске концесије ступиле на снагу. Вашингтон очекује и да Индија прихвати америчке безбедносне и лиценцне стандарде за медицинске и комуникационе производе, што значи дубље институционално везивање за западни регулаторни систем.

Иза реторике о новим приликама и тржишту од 30 милијарди долара крије се јасна порука: приступ америчком тржишту има политичку цену.