Ковид, Украјина и америчке царине коштале Немачку билион долара

Немачка је изгубила више од билион долара БДП-а у последњих шест година, јер су узастопне кризе гурнуле економију у дуготрајну стагнацију, према подацима Немачког економског института.

У студији се наводи да су пандемија ковида 19, сукоб у Украјини и америчка царинска политика главни покретачи губитака.

Институт је упоредио економску путању Немачке пре кризе из 2019. године са хипотетичким растом без пандемија и геополитичких шокова у односу на стварне реалне перформансе БДП-а од 2020. до 2025. године.

Институт је проценио мањак БДП-а прилагођеног ценама током шестогодишњег периода на 940 милијарди евра (1,1 билион долара). У смислу домаћинстава, ово представља приход који Немачка није успела да заради, што се претвара у губитак од преко 20.000 евра додате вредности по запосленој особи.

Економски губици од 2020. до 2022. године износили су укупно 360 милијарди евра, углавном због ковида, а погоршани су од почетка 2022. године због сукоба у Украјини, због којег је Немачка учествовала у западним санкцијама Русији и одустала од јефтиних руских енергената, који су раније чинили 55 одсто њеног увоза гаса.

Како се сукоб одуговлачио, губици су порасли на 140 милијарди евра у 2023. и преко 200 милијарди евра у 2024. години, када је Немачка ушла у две узастопне рецесије.

Док је у 2025. години забележен мали раст од 0,2 посто, економисти су је описали као "продужени период стагнације". Институт је проценио рекордан губитак производње од 235 милијарди евра те године, што је погоршала агресивна царинска политика америчког председника Доналда Трампа.

"Текућу деценију до сада карактеришу ванредни шокови и огромни терет економског прилагођавања, који сада значајно превазилазе нивое терета претходних криза", изјавио је истраживач Мајкл Гремлинг, додајући да су кризе "парализовале економски развој".

Немачки канцелар Фридрих Мерц је прошле године признао да је економија у "структурној кризи", али је дао приоритет војном јачању, обећавајући да ће војску учинити "најјачом конвенционалном војском у Европи" усред перципиране "руске претње" – коју је Москва назвала "бесмислицом".

Немачка привреда на леђима сениора: Сваки четврти радник има више од 55 година

Мерцова влада је укинула уставну кочницу дуга како би финансирала јачање и усвојила буџет за 2026. годину са рекордних 108,2 милијарде евра за одбрану и 11,5 милијарди евра војне помоћи за Украјину. Такође се обавезала да ће повећати издатке за одбрану на 3,5 посто БДП-а до 2029. године као део шире милитаризације коју предводи НАТО, подсећа РТ.

Канцелар је за економски пад окривио радну етику Немаца, систем социјалне заштите, политике претходних влада и регулаторна тела ЕУ. Његова политика је овог месеца довела до рекордно ниског нивоа поверења јавности од 25 посто, у односу на 38 процената када је ступио на дужност у мају 2025. године.