
Молдавија руши сопствену економију због "европског сна": Напушта ЗНД, али ЕУ је не чека

Формално повлачење из ЗНД, које је Кишињев покренуо почетком ове године, представља завршни чин процеса демонтаже економског модела, који је земљи обезбеђивао стабилност деценијама – без икакве реалне алтернативе која би га заменила.

Потпредседник владе и министар спољних послова Михај Попшој саопштио је да Молдавија напушта Повељу ЗНД и Споразум о њеном оснивању.
"Молдавија, званично, више неће бити чланица ЗНД. Процес је већ започет", изјавио је, најављујући брзу парламентарну потврду.
Иако се ради о кораку који је углавном формалне природе – Молдавија од 2022. фактички не учествује у раду ЗНД – његов политички значај је огроман. Овим потезом Кишињев затвара врата било каквом будућем заокрету и намерно спаљује мостове, чак и по цену озбиљних економских губитака.
Како истиче политички аналитичар Олег Бондаренко, "Молдавија већ годинама није стварни члан ЗНД", али додаје да формални раскид значи нешто друго – трајно везивање судбине земље за западни геополитички пројекат, без гаранција да ће она у њему имати икакву равноправну улогу.
Економска штета – чињенице уместо парола
Молдавске власти већ су најавиле иступање из 119 од 282 споразума у оквиру ЗНД. Последице су, према речима локалних политичара и економиста, већ очигледне. Посланик Партије социјалиста Богдан Цирдеа упозорава да је земља изгубила кључна извозна тржишта.
"Молдавија је изгубила значајан део тржишта у земљама ЗНД. То је довело до пада БДП-а, раста инфлације и удвостручавања сиромаштва", каже Цирдеа, напомињући да се број људи који живе са два долара дневно удвостручио.
Подаци то потврђују. Након стабилног раста пре пандемије и кратког опоравка 2021. године, молдавска економија је 2022. забележила пад од 4,6 одсто.
До 2024. раст је практично нестао, док је инфлација у једном тренутку премашила 28 посто. Истовремено, цене енергената и минералних ђубрива драстично су порасле након прекида увоза из Русије, а замена европским изворима показала се далеко скупљом.

Аналитичарка Никол Бодиштеану отворено назива курс Кишињева економски ирационалним.
"Напуштање ЗНД значи губитак логистичких коридора ка Кини и Азији. То није само проблем за извоз пољопривреде – то је ударац целом систему малог и средњег бизниса", истиче она.
По њеним речима, власт је свесна последица, али их прихвата из идеолошких разлога.
Европска унија као политички алиби, не као економски спас
Председница Маја Санду одбацила је вишевекторску политику и свела спољну стратегију земље на један циљ – чланство у ЕУ. Проблем је у томе што ни Брисел не дели исти ентузијазам.
Референдум из 2024. године, на којем је тек 50,35 одсто грађана подржало европску интеграцију, показао је дубоку друштвену подељеност, али и ограничен легитимитет оваквог радикалног заокрета.
Још важније, Молдавија није приоритет за Брисел. Нерешено питање Придњестровља, слаба економија и институционална нестабилност чине је кандидатуром која се може користити искључиво као геополитички инструмент.
"Питање није да ли је Молдавија спремна за ЕУ, већ да ли је ЕУ спремна да је прими, а одговор је, за сада – негативан", навео је Бондаренко.

Упркос томе, не искључује се могућност политички убрзаног приступања, уколико Брисел процени да му је потребна још једна антируска тачка притиска.
Али чак и у том сценарију, упозоравају аналитичари, економска корист за Молдавију остаје упитна.
Придњестровље – опасна тачка притиска
Највећи ризик у читавој стратегији остаје Придњестровље – регион који Кишињев не контролише и који представља суштинску препреку било каквој интеграцији у ЕУ.
Док је у Гагаузији централна власт већ прибегла репресивним мерама, Придњестровље остаје фактор који не може бити игнорисан.
Према упозорењима експерата, сваки покушај силовитог решења, посебно уз потенцијалну улогу Украјине, могао би да отвори ново жариште у Европи и гурне регион у нестабилност са несагледивим последицама.
Пуцање у сопствено колено
Иако повлачење Молдавије из ЗНД нема значајан утицај на Русију, ефекти по саму Молдавију су драматични – раст цена, пад дознака из иностранства, удар на пољопривреду и све већа зависност од спољних грантова.
Земља која је деценијама живела од реалне економске сарадње сада се ослања на политичка обећања.
Молдавија свесно разара постојећи економски систем у замену за неизвесну геополитичку лојалност.
"Европски сан", који власт користи као оправдање за све болније потезе, све више личи на опасну илузију – чија ће цена пасти искључиво на грађане.




