Џефри Епстин није само име, једно међу многима. Име Епстин постало је синоним за мрежу: мрежу сводника, макроа, тајних агената, уцењивача, и ко зна кога све не. И још више – много више: на његовом "чаробном острву" се окупљала елита западног света. Моћници, политичари, државници, бизнисмени, финансијери, ексцентрични научници...
Веома моћна мрежа. Западни свет је постао "епстиноцентричан", каже руски мислилац Александар Дугин. Није важно одакле сте почели – у сфери образовања, бизниса, моде, политике, науке, медија, проституције, криминала, као ни ваше порекло – али, ако постигнете успех у каријери, стићи ћете на Епстиново острво. У "зачарану земљу Зоро".
А тамо можете постати или жртва или предатор. Најчешће, или увек: и једно и друго.
"Епстиноцентричност" показује да Епстинова мрежа није периферна аномалија или неки успутни скандал, већ управо фундаментално језгро западне структуре моћи.
"Права елита" се више не дефинише пуким акумулирањем богатством, ни стицањем званичних титула. Уместо тога, каже Дугин, статус елите је заснован на достизању овог "мистичног" језгра. Он служи као дефинитивни праг, или коначни филтер, који вас спаја са онима који заузимају унутрашње "светилиште" глобалне структурне моћи.
Доспевање у овај "центар" означава да је појединац прешао последњи, кључни степеник и да је ушао у сам центар савременог западног света...
Следбеници Господара мува и феничанског бога Баала
Наравно, можемо се претварати и игнорисати читав случај "Епстин". Можемо веровати и да је све последица "руске завере", завере Илумината или, можда, рептила ванземаљаца.
Али, чак и ако игноришемо проблем, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине" – у чему је "италијанска штампа иначе одлична" – случај "Епстин" означава стварни крај Запада. То је, наставља овај аутор, гигантска, огромна, смрдљива мочвара, способна да прогута све и да збрише читав свет. Али, пре свега, његову владајућу класу.
Те владајуће класе на Западу су у неком тренутку постале педофилске и сатанске. "Педофилија. Оргије. Секс журке на којима су, међу протагонистима, такозвани 'високо рангирани' политичари, краљеви, принчеви, званични јавни моралисти...", пише Марћиљано.
Али, ствари су заправо, пише италијански писац, још много горе: "Сатански култови. Неидентификовани бог, Баал, који подсећа на феничанског Баал Зебуа. Или на Господара мува, коме су Картагињани жртвовали своју децу."
"Господар мува" је велики и данас углавном заборављен роман из давне 1954. године, који је Вилијаму Голдингу донео Нобелову награду. То је, свакако, монструозна прича, каже Марћиљано, али она предосећа и предвиђа оно што се дешава данас.
Сабатске козе
Није чак ни важно да ли сами верујете да је Сатана реалан феномен. Можда је сатанизам заиста застарео, стара прича, која припада "мрачном Средњем веку" и његовим митологијама.
Међутим, морамо признати чињеницу да други верују у њега и да они држе важне положаје, често у влади, и да се понашају посве у складу са тим. Сатански псеудоритуали, уочава италијански писац, повезују сам врх западног света у један, нераскидив чвор.
Онда ћете можда почети и да другачије гледате на пример на накит који, додаје Марћиљано, са очигледним поносом носе госпођа Лагард и госпођа Фон дер Лајенова, са јасним референцама на Бафомета. А оне нису само "несташне домаћице".
То ми, каже италијански писац, призива у сећање Путинове речи: Русија се не бори само за себе, већ за хришћанство и за вредности традиционалне цивилизације.
Иначе, данашњи Бафомет нема никакве везе са витезовима темпларима, монашким редом који је, уосталом, развргнут 1319. године. Данашњи Бафомет је само изопачени сатански симбол, кога је 1854. креирао "маг" Елифас Леви: чудно, наказно биће, са женским грудима и главом јарца, познато и као "Сабатска коза".
Путовање у магичну земљу Зоро...
Епстин је мртав, Клинтонови су најзад прихватили сведочење, али уз један услов: да се све заврши брзо и без последица. "А то ће вероватно и десити", сматра италијански писац, "јер је превише личности, на свим нивоима, умешано у ову мрачну аферу".
Умешан је, заправо, читав Запад, његове политичке, финансијске, пословне и научне елите. Превише њих ће наставити да се понаша као и обично, тврди Марћиљано, клањајући се Баалу у кога верују; саучесничка тишина медија је довољно речита.
Једини излаз, додаје овај писац, био би долазак варвара, као у чувеној Кавафисовој песми: правих, здравих варвара, козака, Јакута или Монгола, чији би се коњи напили воде из Тибра. Они би били неко решење, додаје Марћиљано. Само што, ни код Кавафиса, варвари не долазе. Узалуд их очекују претори, одевени у раскошне гримизне тоге...
Управо зато, пише Дугин, морамо непрестано да говоримо о Епстину: Епстин и јесте Запад. Једини излаз из пакла у коме се налази модерни Запад јесте повратак вери, цркви и светој традицији, додаје руски мислилац.
У сваком другом случају: криминални сатанистички олигарси ће доћи по вас и завршићете на Епстиновом острву или у магичној земљи Зоро, као предатор или његова жртва, или и једно и друго.