Израелски суд је одбио да петогодишњем палестинском дечаку са агресивним обликом рака дозволи да уђе у Израел ради здравствене неге, позивајући се на владину политику која забрањује становницима регистрованим у Гази прелазак границе, чак и када више не живе тамо.
У пресуди донетој протеклог викенда, окружни суд у Јерусалиму је одбацио петицију којом се тражила дозвола за премештање детета из Рамале у болницу Тел ХаШомер у близини Тел Авива ради трансплантације коштане сржи – процедуре која није доступна ни у Гази ни на окупираној Западној обали.
Дечак је на Западној обали од 2022. године, где је примао медицинску негу која није доступна у Појасу Газе. Његови лекари су утврдили да му је хитно потребна имунотерапија антителима.
Одлука је резултат свеобухватне израелске забране становницима Газе да прелазе границу након напада Хамаса 7. октобра 2023. године, укључујући пацијенте оболеле од рака којима је пре рата рутински био омогућен приступ лечењу у Јерусалиму.
"Изгубила сам последњу наду", рекла је мајка детета за "Харец", описујући пресуду као смртну казну за свог сина. Рекла је да је дечаков отац умро од рака пре три године.
У својој пресуди, израелски судија Рам Виноград окарактерисао је петицију као индиректан изазов ограничењима безбедносних структура након 7. октобра, која су спречила становнике Газе да уђу у Израел ради лечења.
Иако је признао да је за хиљаде деце у Гази хитно потребна нега, судија је тврдио да нема значајне разлике између дечаковог случаја и случајева других пацијената.
"Подносиоци петиције нису успели да покажу стварну и релевантну разлику", написао је Виноград, напомињући да присуство детета у Рамали, по његовом мишљењу, не оправдава изузеће од опште забране.
Око 11.000 палестинских пацијената оболелих од рака и даље је заробљено у Гази упркос поновном отварању прелаза Рафа прошле недеље.
Лекари кажу да су се смртни случајеви повезани са раком утростручили на територији од почетка рата, јер Израел наставља да спречава пацијенте да оду и ограничава унос лекова за хемотерапију.
Према здравственим званичницима у Гази, постоји око 4.000 људи са званичним упутницама за лечење у треће земље који не могу да пређу границу. Светска здравствена организација каже да је 900 људи, укључујући децу и пацијенте оболеле од рака, већ умрло док су чекали на евакуацију.
Израел јача контролу над Западном обалом
У међувремену, Израел је предузео кораке да појача своју контролу над Западном обалом, одобривши реформу политике која је изазвала осуду Палестинске управе (ПА), арапских и муслиманских земаља и ЕУ.
Већи део Западне обале је под израелском војном контролом, док ограничена палестинска самоуправа постоји у одређеним областима којима управља ПА.
Територија је подељена на области А, Б и Ц, при чему Израел контролише безбедност и цивилна питања у већем делу области Ц, где се налази већина насеља.
Реформе које је током викенда одобрио израелски кабинет олакшаће досељеницима на Западној обали куповину земљишта, док ће израелске власти добити већа овлашћења за спровођење закона над Палестинцима.
Позивајући се на изјаве министра одбране Израела Каца и министра финансија Бецалела Смотрича, лист "Тајмс оф Израел" је навео да мере укључују укидање деценијама старих прописа који спречавају јеврејске грађане да купују земљиште на Западној обали.
Такође је објављено да укључују одредбе које би омогућиле израелским властима да надгледају одређена верска места и да побољшају надзор и спровођење закона у областима којима управља Палестинска управа, посебно у вези са опасностима по животну средину, кршењем водопривредних прописа и оштећењем археолошких налазишта.
Реформе долазе упркос мировном плану америчког председника Доналда Трампа, који свакодневну управу у Гази даје палестинском технократском тиму од 15 чланова под "Одбором за мир". Тело је представљено прошлог месеца као део примирја између Хамаса и Израела, које су посредовале САД. Трамп је нагласио да неће дозволити Израелу да анектира Западну обалу.
ПА је осудила "нелегитимне и незаконите" одлуке Израела, позивајући УН и САД да интервенишу.
Овај потез је такође изазвао осуду ЕУ и министара спољних послова Египта, Јордана, Уједињених Арапских Емирата, Индонезије, Пакистана, Турске, Саудијске Арабије и Катара.
Израелске акције уследиле су након претходних одобрења за изградњу насеља, укључујући мере најављене у децембру. Више од 700.000 Израелаца наводно сада живи у насељима широм Западне обале и Источног Јерусалима, територијама које је Израел освојио од Јордана 1967. године и које Палестинци траже за будућу државу.
Критичари упозоравају да би континуирано ширење насеља могло трајно да поткопа изгледе за решење две државе.