Ометање мора да престане и руководство у Даунинг стриту мора да се промени, рекао је Анас Сарвар, лидер шкотских лабуриста. Он је највиша личност у странци која је позвала сер Кира Стармера да поднесе оставку након неколико тешких дана током којих су Морган Мексвини, шеф кабинета премијера, и Тим Алан, његов директор за комуникације, поднели оставке.
Уместо Сарвара, министри су опак подржали сер Кира, истина са различитим степеном ентузијазма. Сам премијер се на састанку лабуристичких посланика бранио, поручивши да "није спреман да одустане... или да нас гурне у хаос".
Сер Кир Стармер је најнепопуларнији британски премијер: "болестан човек који не може себи да приушти да се прехлади", пише "Економист".
Зато је скандал око везе Питера Манделсона са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином толико дестабилизујући. Одлука премијера да именује лорда Манделсона за британског амбасадора у Америци оставила га је опасно рањивим када су се појавила нова открића.
Иако је премијер отпустио Манделсона у септембру, недавно објављени досијеи открили су обим пријатељства бившег министра кабинета са Епстином – укључујући доказе да је изгледа делио поверљиве владине информације током глобалне финансијске кризе.
Стармер се извинио што је поверовао у Менделсонове "лажи". Мексвини, који је инсистирао да бивши лабуристички "великан" добије место у Вашингтону, поднео је оставку прошле седмице.
Стармеровој непопуларности доприноси и чињеница да је постигао мало приметног напретка по питању главних приоритета бирача. Британија дели многе изазове са другим богатим демократијама, укључујући спор економски раст и све непријатељскију америчку администрацију. Поред тога, Стармер је наследио проблематичне јавне службе и кризе у социјалној заштити и финансирању специјалног образовања.
Па ипак, под вођством Кира Стармера, лабуристи су мало учинили да се припреме за ове услове док су били у опозицији. Странка се обавезала да неће повећавати порезе "радним људима" - обећање које није могла себи да приушти да испуни. Под лабуристичком министарком финансија Рејчел Ривс, очекује се да ће порези порасти на највише нивое од 1940-их. Странка је тврдила да ће зауставити долазак миграната који прелазе Ламанш у малим чамцима. Бројке су веће него када је сер Кир ступио на дужност.
Тај недостатак реализма, пише "Економист", показује да влада нема мандат за тешке изборе - упркос убедљивој парламентарној већини.
Проблем је погоршан "нефункционалним функционисањем" у Даунинг стриту. Посланици и министри се приватно жале да је премијеров тим и арогантан и нестабилан. За 19 месеци Стармер је изгубио два шефа кабинета, четири директора комуникација и 11 министара. Без кохерентног пројекта или идеологије на коју би се могао ослонити, премијер је деловао парализован догађајима, често препуштајући стратегију Максвинију.
Бирачи имају осећај да се ништа није променило. Како су трошкови живота расли од 2021. године надаље, Британци су очајавали због конзервативне владе коју су прождирали скандали и унутрашњи сукоби. Стармер је 2024. године поручио да је време да се оконча хаос и "земља стави на прво место". Уместо тога, хаос се наставио.
Скоро половина бирача Лабуриста на изборима 2024. године сада каже да би гласала за другу странку.
Реформа УК, десничарска популистичка странка коју предводи Најџел Фараж, води у свакој анкети јавног мњења од маја 2025. Посланици Лабуриста се плаше губитка посла. Многи од њих отворено разговарају о крају премијерског мандата сер Кира.
Краткорочно гледано, Стармера би у Даунинг стриту могао да задржи недостатак очигледног наследника.
Потенцијални изазивачи морају да обезбеде подршку једне петине посланика Лабуриста (њих 81) пре избора. Анђела Рејнер, његова бивша заменица и фавориткиња кладионичара, је под истрагом пореских власти. Вес Стритинг, министар здравља и лидер лабуристичке деснице, био је близак Манделсону и тешко би добио подршку чланова. Енди Бернам, градоначелник Великог Манчестера и фаворит чланова, не може се кандидовати јер није посланик.
Вероватније је да ће Стармер наставити да се бори, удвостручујући прогресивну политику своје владе како би одржао подршку својих посланика.
Лабуристички посланици из задње клупе могли би да закључе да ће имати користи од слабог и попустљивог премијера, посебно сада када је Максвини (чији су политички инстинкти били у супротности са њиховим) уклоњен. Нема гаранције да ће ово успети.
Локални избори 7. маја могли би бити следећи тренутак за удар изазивача. А још штетније информације могле би се појавити из докумената који се односе на именовање лорда Манделсона, које је влада пристала да објави.
Мало је гласова у лабуристима који позивају странку да се суочи са тешким проблемима, као што је стављање под контролу трошкова социјалне помоћи. С обзиром на огромну већину у влади, мало је вероватно да ће се ускоро одржати општи избори. Уместо тога, очекује се још више скретања са власти и драме – на ужас бирача, којима је обећано нешто боље.