Свет
Шта повезује скуп у Давосу и аферу Епстин: Почетак великог земљотреса
Елите су сада схватиле да ће када потпуна аморалност владара буде позната свима, Запад изгубити своју архитектуру моралних прича, наратива који омогућавају удобан живот. Како онда одржати друштво на окупу?
Објављивање Епстинових досијеа на Западу имаће ефекат бомбе. Додуше, ефекат бомбе која ће експлодирати нешто касније. За почетак, разоткривена је трулост западних институција. И показало се да је та трулост ендемски раширена међу западним елитама.
Бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук на сајту "Фондација стратешке културе" пореди тај ефекат са "спорим земљотресом". "Ништа не може остати као пре." Колико пута смо слушали ту скоро већ досадну и отрцану фразу? Овог пута, она је, изгледа, истинита.
У Давосу, канадски премијер Марк Карни је признао да је "поредак заснован на правилима" био само кичаста фасада, која је од почетка била препозната као лажна; ипак, та фасада је била корисна за Запад. Било је потребно да се сакрије унутрашњи колапс система, његов суноврат у радикални нихилизам, у коме више нема никаквих моралних вредности, или их никад није ни било.
Затим се десила афера Епстин, која је свима показала да за западне елите не постоје никаква морална, правна или, макар, људска ограничења. Све је веома једноставно: постоје само прљаве страсти, ниски апетити, које треба задовољити. Укључујући и канибализам.
Како је, пита се Крук, сада уопште могуће говорити о вредностима?
Коначни расцеп између народа и елита
Све то ствара дубоки, управо непремостиви расцеп између народа и његових елита. Народ више не верује такозваним елитама, елите се подсмевају народу, који, заправо, презиру.
Елите су сада, наставља овај бивши дипломата, схватиле да ће када потпуна аморалност владара буде позната свима, Запад изгубити своју архитектуру моралних прича, наратива који омогућавају удобан живот. Како онда одржати друштво на окупу? Питање се једнако односи и на САД и Европску унију. Да ли је могуће да ће они наставити да се претварају и да држе свима моралне лекције, о демократији, о људским правима?
Излаз је, вероватно, у тоталитаризму, сматра Крук.
Постмодерни пад у нихилизам се суочио са зидом кога није могуће прескочити, као што је предвидео Ниче 1888. године. Парадигма "просветитељства" се преобразила у своју супротност: у свет без вредности, смисла или сврхе, осим личне моћи и богаћења.
То је последица промене коју нису уочили западни економисти, иако им је била пред носом, додаје овај бивши дипломата: западни економски систем се претворио у "хиперфинансијализован економски систем, потпуно у служби олигарха".
А, олигарсима је све дозвољено.
Поуке из Давоса
То је показао овогодишњи скуп у Давосу, који ће, вероватно, бити последњи. Након тога је уследио скандал Епстин, који је показао да Епстинови кругови не обухватају само изопачене појединце. Како примећује бразилски аналитичар Лукас Лејроз: "Оно што је откривено указује на систематске, организоване, ритуализоване праксе." А то мења све, додао је.
Мреже ове врсте постоје само када су подржане дубоком институционалном заштитом, каже Лејероз и истиче:
"Нема ритуалне педофилије, нема трговине људима на транснационалном нивоу, нема систематске производње екстремних материјала, без политичког, полицијског, судског и медијског покрића."
Поверење у елите на Западу се нагло топи, а то подсећа на ситуацију која претходи револуцијама. Можда на стање које је претходило паду Бастиље, тврди руски мислилац Александар Дугин.
Бивши саветник за политичка питања у америчком демократском табору Дејвид Роткопф веома добро примећује шта значи афера Епстин за Америку: "Млади Американци схватају да су их њихове институције изневериле, десетине хиљада људи у Минеаполису говоре да се ово више не тиче уставних питања, владавине права или демократије..."
"Људи говоре да нас Врховни суд неће заштитити", наставља Роткопф, "да их неће заштитити ни Конгрес, а да је председник (САД) непријатељ, јер он распоређује америчку војску у нашим градовима. Једини који нас могу да их заштите су они сами".
Америчка ноћна мора
Људи сада схватају да је цео систем намештен и да уопште не ради за њих. Ради за елите. Амерички сан за њих више није стваран. Контролу над читавом земљом узурпирала је шачица ултрабогатих, који чак и не плаћају порез. Остатак народа је издан, препуштен самом себи.
Према Роткопфу, епизоде које смо имали прилике да гледамо у Давосу и све последице афере Епстин доказују да је раскид између такозваних елита и народа дефинитиван. Ствари се више не могу вратити на старо. Према речима Лејроза, "западна друштва се сада суочавају са дилемом која се не може решити изборима, парламентарним комисијама или испразним, слаткоречивим говорима".
"Како је могуће наставити прихватити ауторитет институција које су штитиле овај ниво ужаса? Како се може одржати поштовање за законе које селективно примењују људи који живе изнад њих?", додаје Лејроз.
То не може решити ниједна политичка странка у САД. Ниједна не може да обезбеди пристојно плаћене послове, приступ медицинским услугама, разумне цене образовања или становања.
Другим речима – амерички сан је коначно мртав. Нико више не верује у бајку о земљи која пружа једнаке могућности за све. Нико од њих неће постати председник САД, нико се неће обогатити преко ноћи, најмање својим радом. Шта је за неког сан, за друге је постало ноћна мора.
Па, шта ће се даље догађати у САД? То нико не зна. Вероватно ће се о томе, каже Крук, одлучивати на улицама.
Уз крв и насиље. Грађански рат изнутра, нови светски рат споља. Ми то можемо, јер имамо најсјајнију армију на свету, то је порука коју свима упућује председник САД. И завешћемо ред у Америци.
Милом или силом.
Live
