Иза пројекта "онлајн безбедности" у Великој Британији, Аустралији, ЕУ и Америци стоји једна те иста група активиста и невладиних организација које, између осталих, подржава и Џорџ Сорош, тврди амерички истраживач који се на Иксу представља као "Зла маца пуштена с ланца".
Истраживач је објавио документе и спискове који повезују Карнеги фондацију УК са Центром за сузбијање дигиталне мржње (ЦЦДХ), невладином фасадом за британске Лабуристе и Сорошевом Алијансом за демократију.
Из објављених докумената произилази да је створена цела једна мрежа невладиних организација које обављају практичне задатке цензуре интернета, а све под капом "безбедности деце" и заштите јавности од "дезинформација".
"Ово је сјајан низ детаљних доказа да је транс-атлантски напад изокола на слободу говора био спрега Бајденове администрације, мрежа блиских ЦИА у САД, и британских власти преко Закона о онлајн безбедности", прокоментарисао је Мајк Бенц, некадашњи саветник америчког председника Доналда Трампа а сада шеф Фондације за онлајн слободу (ФФО).
У средишту мреже је Карнеги УК, која и сама то поносно истиче.
"Карнеги УК је већ дуго авангарда рада на ефикасном регулисању друштвених мрежа", каже се у једном од докумената.
Водећи људи Карнеги УК су Вилијам Перин и Лорна Вудс. Перин је један од оснивача британског медијског регулатора Офком, али и донатор лабуристичкој НВО "Лабор тугедер", у чијем одбору седи његова супруга Френ. Управо та НВО је основала ЦЦДХ.
Перин и Вудс со 2020. добили орден Реда британске империје (ОБЕ) за рад на Закону о онлајн безбедности (ОСА).
Активисти окупљени око ОСА себе називају "Глобална алијанса против дигиталне мржње и екстремизма". Поред ЦЦДХ, ту се налазе и Институт за стратешки дијалог (ИСД), који је претходно сарађивао са демократским активистима из групе "Хамилтон68", злогласних по лажним оптужбама за "руски утицај" на америчким друштвеним мрежама, наводи се у истраживању.
Поред ИСД, у алијанси је и Авааз, који се представља као "глобални отпор" америчком председнику Доналду Трампу и прима донације од Сорошеве мреже фондација и НВО. Авааз се хвали учешћем у формулисању закона о цензури не само у Великој Британији, већ и у ЕУ.
Још једно истакнуто име на списку је Ресет, НВО коју води либерални милијардер Пјер Омидјар и члан је Сорошеве "Алијансе за демократију".
Међу мање познатим чланицама је и "Спероу пројект" (Пројекат врабац), који је основао активиста за социјалну правду Енди Степанијан, са задатком да "успе где Карл Маркс, Бадер-Мајнхоф и Црвене бригаде нису", како је 2002. писао "Фајненшел тајмс".
Ова алијанса је одговорна и за недавни аустралијски закон којим се деци ограничава присуство друштвеним мрежама – али само неким, док је рецимо либерална платформа БлуСкај изузета.
Амерички устав забрањује цензуру, али су демократе то заобишле преко мреже "невладиних организација" и отвореног притиска на интернет-платформе. Тако је Доналд Трамп цензурисан на свим платформама још у јануару 2021, док је био на функцији председника.
Неки од детаља те цензуре испливали су на видело 2023, након што је Илон Маск купио Твитер.
Нова америчка влада је по свему судећи свесна покушаја мешања из иностранства. У децембру је Стејт департмент ставио на црни списак шефа ЦЦДХ Имрана Ахмеда и Клер Мелфорд, директорку Глобалног индекса дезинформација (ГДИ), као и неколико НВО цензора из ЕУ. Бенц, међутим, каже да Вашингтон мора да уради много више.