Свет
И после Ердогана Ердоган: Шта је син председника Турске радио на Космету и у БиХ
Према сценарију који се наводно разматра, у случају да Реџеп Тајип Ердоган задржи власт, у неком тренутку Билал би могао да преузме руководеће позиције у партији, што би му отворило пут ка председничкој кандидатури
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је лидер са најдужим стажом на највишим функцијама у тој држави: још 2018. године је превазишао Мустафу Кемала Ататурка који је владао 15 година. Ердоган је на власти дуже од две деценије, односно од 2003. године, када је преузео функцију премијера, а сада влада у трећем и последњем председничком мандату који истиче 2028. године.
У случају да не дође до промене Устава, што се не искључује као могућност, Ердоган више неће имати право да се кандидује.
А то не мора да значи да ће се и Ердоганови повући из трке за место шефа државе.
Партија правде и развоја: Колику би подршку добио Ердоган млађи?
Име његовог сина Неџмединa Билала Ердогана није непознато светској јавности, а сада се помиње и у контексту потенцијалног кандидата за председника Турске.
У партијским круговима, како се наводи, све више се разматра сценарио његовог постепеног уласка у политичке воде.
Ердоган јуниор је све присутнији у јавности, а медији преносе да је у последње време пратио оца на путовањима у иностранству.
Према сценарију који се наводно разматра, у случају да Реџеп Тајип Ердоган задржи власт, у неком тренутку Билал би могао да преузме руководеће позиције у партији, што би му отворило пут ка председничкој кандидатури.
Агенција наводи да је тренутна ситуација у свету повољна за турског лидера, јер Турска јача свој утицај у свету.
Као потенцијални кандидати за председничке кандидате, пренели су медији, помињу се и Ердоганов зет Селчук Бајрактар, министар спољних послова Хакан Фидан и бивши министар спољних послова Сулејман Солу.
Према резултатима анкета 33,4 одсто грађана Турске као председничког кандиата АКП-а волело би види Хакана Фидана, 32,5 одсто Сулејмана Солуа, 14,2 одсто Билала Ердогана, а 12,9 одсто Селчука Бајрактара.
Зет турског председника Селчук Бајрактар, инжењер и директор војне компаније развио је дронове "бајрактар", које је Анкара,између осталог, испоручила Приштини.
Билал би да склапа слагалицу "турског света" на Балкану?
За разлику од оца, који је у младости у Истанбулу продавао ђевреке и лимунаду како би зарадио за џепарац, почеци Билала Ердогана нису били тако скромни.
"Верујем да могу да летим", написао је Ердоган млађи у мотивационом писму за студије у САД.
Школовао се у САД, а како наводи "Дејли мејл", био је жељан да учи о западном свету, изучавајући друштвене науке, али и одлучан да сачува свој идентитет.
Није водио, додаје се, раскошан живот, већ се посветио образовању.
Почетком године је предводио скуп подршке Палестинцима у Гази.
У Истанбулу се тада, према писању медија, окупило више десетина хиљада људи, а Билал је у једном делу свог говора цитирао босанскохерцеговачког лидера Алију Изетбеговића, рекавши да се "заборављени геноцид понавља".
Председава Управним одбором Фондације "Ширење знања".
У складу са очевим појмом "географија срца", која подразумева јачање веза са некадашњим царским провинцијама, Ердоганов син је долазио на Балкан.
Термин "географија срца" је лансирао Реџеп Тајип Ердоган и то је еуфемизам за "турски свет".
Како је сам објаснио "географија нашег срца има значење далеко изван Турске", додајући да се у свакој прилици истицало да је "Турска већа од Турске".
Његов син Билал је у Федерацији БиХ радо виђен гост, а Сарајево је посетио и крајем прошле године.
Састао се са председником Странке демократске акције (СДА) Бакиром Изетбеговићем. приликом претходних посета посећивао је и Фондацију Алија Изетбеговић, пре скоро 10 година био на молитви у Беговој џамији у Сарајеву.
Бакир је био дугогодишњи бошњачки лидер и председник странке који је основао његов отац.
Ваљало би подсетити на последњи сусрет Реџепа Тајипа Ердогана и Алије Изетбеговића. Догодио се у болници у Сарајеву и то дан уочи Алијине смрти.
Ердоган је у више наврата говорио да му је Изетбеговић тада у аманет оставио БиХ и наглашавао да је никада неће оставити.
"Остављам ти Босну у аманет. Босна је заоставштина Османлија. Још увек се сећам ових речи", казао је Ердоган, присећајући се њиховог последњег сусрета у болници.
И Бакир Изетбеговић је изјављивао да је "његов отац оставио БиХ у аманет Ердогану".
Билал Ердоган је пре две године посетио Косово и Метохију, а према писању медија на албанском језику, заједно са председником Исламске заједнице муфтијом Наимом Тернавом обишао је и радове на изградњи централне џамије у Приштини, а које финансира Турска.
Такође, Ердоган млађи је пре осам година посетио Нови Пазар и Београд.
Боравио је у Новом Пазару и био је гост градоначелника Нихата Бишевца, а поводом отварања изложбе "Кеманкеш" посвећене традицоналном турском стреличарству.
Присуствовао је и отварању изложбе у Дому Војске у Београду, а поменуо је тада, између осталог, и да култура, за разлику од сукоба, служи за сарадњу два друштва у чему је ова изложба први корак.
Данас сведочимо томе да Анкара активно наоружава Приштину: испоручени су дронови, укључујући и "бајрактаре" и "скајдагере", а постигнут је споразум о изградњи фабрике муниције на КиМ, што је противно свим споразумима и Резолуцији 1244.
Постоји и друга страна медаље: управо медији на албанском језику из Приштине наводе да се тамо сливају "Ердоганови прљави милиони".
Део албанске јавности на КиМ оптужује турског председника да је стекао огромно богатство, захваљујући наводним манипулацијама са ценама електричне енергије. Косовска компанија за дистрибуцију електричне енергије (КЕДС) је у власништву великих турских компанија Çalik Holding i Limak.
Live
