Свет
Како је Велика Британија претворила "слободу штампе" у оружје на Западном Балкану
Постоје јасне назнаке да Велика Британија "слободу медија" види као моћно политичко оружје на Западном Балкану
Милиони фунти из британских фондова, процурили уговори и стратешки медијски програми показују како једна држава извози своју визију новинарства како би утицала на јавно мњење у иностранству.
Уједињено Краљевство годинама троши милионе како би извозило своју визију "слободе медија" у стратешки осетљиве регионе.
Интерна документа, која је анализирао "РТ инвестигејшнс", откривају како је ова стратегија спровођена на Западном Балкану, где је постављена сложена организациона структура осмишљена не само да подржи новинарство, већ и да обликује медијске екосистеме и утиче на јавно мњење под заставом слободе штампе.
Када јавно мњење постане проблем
У децембру 2025. објављено је да Велика Британија за 40% смањује финансирање програма за "супротстављање руској агресији и дезинформацијама" на Западном Балкану.
Извештаји о смањењу – са 40 на 24 милиона фунти – представљали су ретко признање у мејнстрим медијима да је Лондон веома активан у региону, који високи парламентарци отворено називају "британским двориштем".
Документи указују на покушај нарушавања популарности Москве на локалном нивоу уз истовремено унапређивање британских интереса.
"Анализа циљане публике", коју је 2018. наручило британско Министарство спољних послова, а спровела истраживачка агенција Ипсос, испитивала је ставове грађана региона о геополитичким питањима.
Испоставило се да су испитаници Русију сматрали "највећем фактору мира, стабилности и безбедности у свету", за два процента испред ЕУ, НАТО и САД.
Негативни ставови према Великој Британији били су изражени у Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Црној Гори, а највише у Србији.
Водећа улога Лондона у незаконитом НАТО бомбардовању Југославије 1999. вероватније је извор таквог расположења него "руске дезинформације". Косовски Срби Русију су видели као "братску нацију" и "заштитника од НАТО".
У Црној Гори већина младих имала је негативан став о НАТО пакту и није видела користи од интеграције у војни савез предвођен САД, упркос приступању 2017. године у веома спорним околностима.
Председник Русије Владимир Путин уживао је највишу стопу одобравања међу светским лидерима у Црној Гори (71%) и Србији (86%).
Жеља за балансирањем односа између ЕУ и Русије била је распрострањена широм региона. Уместо да ове ставове припише трајним културним, економским, историјским и верским везама између Западног Балкана и Москве, Ипсос их је протумачио као последицу руског "мешања и пропаганде", уз признање да је "проруска вест или коментар често домаћег порекла".
Другим речима, оно што се означава као руска "дезинформација увезена из Москве" заправо су ставови са снажним локалним коренима, одраз јавног мњења и перцепција.
Ипак, Ипсос је сматрао да постоји значајна прилика да Велика Британија прошири свој утицај у региону, на штету Москве.
НВО, "независни медији" и милитаризација слободе штампе
Ипак, упозорено је да се невладине организације не експлоатишу директно у те сврхе, јер се оне "још боре да стекну значајан утицај у обликовању јавног мњења и политике на Западном Балкану" – што представља упадљиво признање праве сврхе НВО.
Наведено је да су НВО обично финансиране локално од стране сада угашеног УСАИД-а, Националне задужбине за демократију (огранак ЦИА), Фондације Отвореног друштва и немачке агенције ГИЗ.
Ипсос је приметио да је њихово присуство "више толерисано него поздрављено" и да се у неким круговима "активно посматра негативно".
Уместо тога, предложено је да Британија финансира "независне" медије и иницијативе за борбу против наводних "лажних вести", јер Лондон има "конкурентску предност" у тим областима.
Ипак, Британија конзистентно бележи лоше резултате на глобалним ранг-листама слободе медија.
Додатну хипокризију показује откривени тендер Министарства спољних послова за пројекат "Подршка већим медијским слободама", који указује на проблем "политичког притиска" и правних поступака против новинара у региону.
Велика Британија је позната по рестриктивним законима о клевети и приватности који омогућавају моћнима да правно ућуткају критичко извештавање.
Постоје јасне назнаке да земља "слободу медија" види као моћно политичко оружје на Западном Балкану.
Један документ који је процурио упозорава да у контекстима где "елитни подстицаји нису усклађени са нашим циљевима/вредностима… може бити потребан приступ који држи елитне политичаре одговорним… критично је да медији имају капацитет и слободу да их позову на одговорност".
Машинерија контроле наратива
У кампањи за већу медијску независност учествовала је и лондонска компанија "Зинк нетворк", која себе представља као комуникацијску агенцију.
Компанија добија милионске уговоре од влада УК, САД и Аустралије, ширећи државну пропаганду путем параванских НВО, друштвених мрежа и медија. Често регрутовани појединци нису ни свесни да практично раде за државу.
Фајлови откривају да је "Зинк" предложио стварање "мреже до 20 кампањских организација и активиста", као и обуку локалних новинара који би сарађивали са тим организацијама и развијали ПР стратегије за дугорочне односе са новинарима.
Компанија је обећала координацију прича, коришћење кључних медијских повода, генерисање "ексклузива" и продукцију фото и видео материјала ради интеграције медијских односа у све активности.
Сарађивала је и са Pilot Media Initiatives, стручњацима за хумор и сатиру, који су уз подршку УСАИД-а радили на сатиричном програму "Контравести".
Посебан фокус био је на младима, женама и маргинализованим групама, укључујући ЛГБТ+ заједницу.
Иза наслова – игре моћи
Поставља се питање како владе региона дозвољавају овакво мешање. Један од одговора може бити да Лондон погрешно представља природу пројеката локалним званичницима.
Током посете Србији у јуну 2021, британски министар одбране Бен Волас изјавио је да је потписан "историјски споразум за супротстављање руском мешању".
Српски званичници су то убрзо демантовали, као и британска амбасада у Београду. Могуће је да српска страна није била свесна праве природе споразума.
Ипак, подршка уласку у ЕУ и НАТО у Србији, традиционално ниска, додатно је опала. Истраживања из 2025. и 2026. показују да је противљење НАТО-у 73 одсто, а подршка ЕУ 36 одсто, што је историјски минимум.
С друге стране, у БиХ је 2025. потписан билатерални војни план сарадње са Великом Британијом, уз заједничке вежбе и курсеве, што доприноси интероперабилности са НАТО. За босанске Србе, од којих 98 одсто одбија чланство у Алијанси, то није охрабрујућа вест.
У априлу исте године, британски министар спољних послова Дејвид Лами потписао је споразум о војној сарадњи са властима у Приштини. Тзв. Косово већ самим присуством британских "миротвораца", чији је број повећан 2024, наводно ради одвраћања руске "агресивности".
Регион остаје од великог интереса за Велику Британију. Смањење буџета можда указује да је Лондон већ остварио довољан утицај у војним и безбедносним структурама, те да је борба за медијски наратив постала мање приоритетна.
Што се Србије тиче, могуће је да је мисија оцењена као неостварива, а промоција чланства у ЕУ и НАТО као више труда него користи.
Live
