Свет
Зашто је Путин најчешће помињан државник у Минхену: Шта су европски лидери рекли, а шта су мислили
Међу стотинама западних државника најчешће је спомињано име човека који није био присутан – Владимира Путина
Другог дана Минхенске безбедносне конференције доминантна тема био је конфликт у Украјини, док су западни лидери, уместо фокуса на мировне преговоре, највише говорили о мржњи према Русији.
Руска Федерација је представљена као "централна претња безбедности", иако је доказано да су управо европске земље те које су саботирале договор.
Име руског председника Владимира Путина директно или индиректно споменуто је десетинама пута у контексту агресије, одговорности за сукоб и немогућности мирног решења.
Европски став: Русија као извор конфликта
На конференцији је наглашено да "Русија остаје кључни извор нестабилности у Европи".
Немачки канцелар Фридрих Мерц јасно је рекао да ће сукоб у Украјини "вероватно завршити само када Русија буде економски или војно исцрпљена", што указује на став да до мира не желе да дођу посредовањем, већ покушајима слабљења руске стране.
Немачка је у више наврата то доказивала и у пракси, одустајањем од преговора и константним наоружавањем Кијева, чак и када је то било на штету сопствене економије.
Француски председник Емануел Макрон, који је истакао да жели да успостави директне контакте са Русијом, поновио је да сваки мир који не штити суверенитет Украјине не може бити прихватљив и да треба "охрабрити Русију да озбиљно приступи преговорима".
Зеленски о "Путиновом војном духу"
Председник Кијевског режима Владимир Зеленски у свом маниру је упутио оштре критике Путину, описујући га као "лидера који не може да замисли живот без рата". Делује као да је Зеленски гледао у огледало када је изговарао ове речи.
"Путин консултује историјске фигуре ради територијалних освајања пре него што размисли о реалности живота", један је од многих бисера Зеленског.
Поновио је да су стабилност и безбедност Европе директно у вези са стањем у Украјини и да је руско мешање уједно и тест јединства Запада.
Навео је и да је промена шефа руског преговарачког тима "тактика одуговлачења".
Прави разлог боравка Зеленског у Минхену ипак није брига о безбедности, него поновљени захтев Европске уније да прими Украјину у чланство, по хитном поступку – то више није тајна.
Путин, Путин, Путин, Путин...
Много говорника на конференцији, укључујући Зеленског и вође НАТО-а, изнело је поруку да Русија "нема истинску вољу за миром", што је све чешћа формулација у европским медијима, као и у дипломатским круговима.
Немачки министар одбране Борис Писторијус казао је да се Европа суочава са "високо наоружаном и агресивном војном силом са највећим нуклеарним арсеналом на свету".
"Русија вођена сировом силом, ревизионизмом и егоизмом", истакао је Писторијус.
И друга његова реченица заличила је на одраз у огледалу – оно што Европљани говоре о другима очито одсликава њихове ставове.
"Лопта је у Путиновом дворишту. Он је тај који одуговлачи преговоре и не показује спремност на компромис", додао је.
Писторијус је нагласио да ће Немачка наставити да тражи "поуздан мир", али је истовремено најавио повећање војних издатака и реформу војске, укључујући уставне измене ради већег финансирања одбране.
Председник Литваније Гитанас Науседа је говорио о "хибридним нападима" Русије и Белорусије, описујући миграциону кризу као "вештачки створен проблем" од стране Александра Лукашенка.
Позив на стварање европске војске
Овакве изјаве показују да се безбедносни наратив више не ограничава само на Украјину, већ обухвата читав источни бок НАТО, од Балтика до Арктика.
Премијер Шпаније Педро Санчез наставио је речима да је "Путин стварна претња" и да "морамо зауставити Путина", а онда и позвао на изградњу "праве европске војске – не за 10 година, већ сада".
Александар Стуб, председник Финске, одржао је исти тон као саговорници.
"Наследни ДНК Русије и Путина – империјализам и експанзија", речи су Стуба.
Он је изнео тврдњу да Путин не жели да оконча Специјалну војну операцију.
"Не жели да заврши овај рат не зато што мисли да може да напредује, јер не напредује. Не жели да га заврши јер је политичка и социјална цена повратка војника превисока", навео је први човек финске.
Таква аргументација поставља интересантну логичку структуру – ако Русија "не напредује" и ако је економски и друштвено под притиском, онда би, по тој логици, преговори били рационалан излаз.
Али истовремено се инсистира на максималном војном притиску и додатном наоружавању, што поставља питање да ли је приоритет мир или стратешко слабљење Русије.
Шта је стварни циљ Европе?
Међутим, готово једногласан став свих европских лидера који су током дана држали микрофон у престоници Баварске, показује праву намеру Европске уније – жељу да учествује у мировним преговорима.
Та намера је откривена пре неколико дана, када је објављено да је Европа више пута покушала да се на силу укључи у преговоре у Абу Дабију, који се одржавају посредством Сједињених Америчких Држава.
Европа очигледно није одустала – и даље жели место за столом за којим није пожељна.
То је потврдио и Радослав Сикорски, министар спољних послова Пољске који је апострофирао да су улози невероватно високи.
"Ако ми плаћамо, ако ово утиче на нашу безбедност, онда заслужујемо место за столом, јер ће исход овог рата утицати на нас", поручио је Сикорски више савезницима него противницима.
Европски новац за америчко оружје
Он је истакао да је америчка финансијска подршка у последњој години "близу нуле", док Европа купује америчко оружје за Украјину.
Американци се стварно јесу повукли, последњи подаци показују да су у 2025. години за 99% смањили војну помоћ Кијеву, али овакве изјаве откривају и нешто много важније – Европа жели већу улогу у одлучивању док истовремено наставља политику која преговоре условљава наставком притиска на Москву.
Ставови лидера имају заједнички именитељ – Русија је означена као једини "агресор" чије активности спречавају мир у региону, а истовремено се избегава било каква кривица или одговорност других актера у околностима које би могле довести до дијалога.
Мит је да легитимни преговори могу бити одржани само кад су једнострани услови испуњени.
Из те перспективе, постаје јасно да Минхенска конференција није само дебата о безбедности, већ и политички инструмент који оправдава наставак економских санкција, повећање војне помоћи Украјини и продужење сукоба докле год Москва "не попусти".
Live
