Свет
Како je Безбедносна конференција постала платформа за промоцију нуклеарног наоружавања Европе
Конференција на којој би, барем би требало, у фокусу да буду безбедносне теме, послужила је не само као платформа за покретање приче о нуклеарном наоружавању Европе, него и место где ће бити представљен један формални документ
Више европских земаља јавно подржава разговоре о домаћем нуклеарном одвраћању које би допунило или потпуно заменило америчко атомско оружје, након, како пише бриселски "Политико, "нарушеног поверења у Сједињене Америчке Државе и администрацију Доналда Трампа".
Високи званичници из две балтичке земље потврдили су за овај медиј да, иако и даље виде НАТО као камен темељац нуклеарног одвраћања, сада су спремни да разговарају о улози Европе.
Нуклеарно наоружање била је једна од главних тема, како у јавним, тако и у приватним расправама на маргинама Минхенске безбедносне конференције.
Растући притисак да се у Европи започне озбиљан разговор о нуклеарном питању одговор је, како наводе, на уздрмано поверење да би САД интервенисале и одбиле наводни руски напад.
Оно није поправљено ни после поприлично помирљивог говора америчког државног секретара Марка Рубија.
Естонија не искључује могућност прикључивања разговорима у раној фази о заједничком нуклеарном одвраћању, потврдила је заменица министра одбране Тули Дунетон.
"Увек смо отворени за разговоре са партнерима", рекла је, наглашавајући да су САД и даље "посвећене пружању нуклеарног одвраћања савезничким земљама".
Исту поруку поновила је и премијерка Летоније Евика Синила, уз напомену да би сви кораци морали да буду у складу са "нашим међународним обавезама".
Наводна руска претња као оправдање за гомилање нуклеарног оружја
Због Трамповог понашања које је последњих седмица кулиминирало довођењем у питање члана 5 о заједничкој одбрани НАТО-а, исмевањем доприноса савезника у рату у Авганистану, као и покушаја да анектира Гренланд, Европа је "почела да тражи још један слој осигурања против Москве".
У пракси, то значи окретање Француској и Уједињеном Краљевству – јединим нуклеарним силама у Европи.
За разлику од Лондона, Париз није део Групе за нуклеарно планирање НАТО-а, која у оквиру савеза разматра употребу нуклеарне силе. Француски председници су одувек наглашавали да национални интереси Француске имају европску димензију, уз истицање да одлука о евентуалном лансирању искључиво припада Паризу.
И немачки канцелар Фридрих Мерц и француски председник Емануел Макрон говорили су о европском нуклеарном одвраћању у својим обраћањима у Минхену.
Летонска министарка спољних послова Баиба Браже потврдила је да је нуклеарно одвраћање истакнута тема на овогодишњој конференцији, док је белгијски министар одбране Тео Франкен такође присуствовао затвореној расправи о тој теми.
Међутим, не деле сви то мишљење.
"Чврсто верујем да нуклеарно наоружавање није прави пут", истакао је шпански премијер Педро Санчез.
Промена нуклеарне доктрине у Француској
Нуклеарни разговори између Француске, Немачке и других земаља, укључујући Шведску, у раној су фази.
У петак је Макрон споменуо потребу да се "преобликује нуклеарно одвраћање", како би се узело у обзир и конвенционално оружје, попут ракета дугог домета.
За почетак марта планира значајан говор о француском приступу нуклеарној доктрини.
"Разговори о француском атомском оружју са европским савезницима важни су јер представљају начин да се нуклеарно одвраћање обликује у холистичком приступу одбрани и безбедности", поручио је он.
Пет нуклеарних опција за Европу
Нови документ представљен на маргинама конференције разматра пет различитих нуклеарних опција за континент – ослањање на америчко одвраћање, повећање улоге Француске и Уједињеног Краљевства, развој наднационалног "евро-одвраћања", набавку нових независних арсенала и фокусирање на конвенционално одвраћање.
Неке земље позивају Француску да се придружи званичном НАТО процесу нуклеарног планирања, што би, како тврде, чвршће повезало француски арсенал са европском безбедношћу.
Из Летоније су потврдили да су "отворени да се француске нуклеарне способности интегришу у Алијансу", али би у том случају и друге европске престонице морале да имају свој допринос, да ли у финансијском смислу или у обезбеђивању конвенционалних војних средстава, попут подморница.
Генерални секретар НАТО Марк Руте изјавио је да није против оваквих разговора на "старом континенту" све док они не поткопавају улогу Америке.
"Мислим да је свака расправа у Европи која обезбеђује да колективне нуклеарне претње буду још снажније – у реду. Али нико у Европи не тврди да би то било замена за нуклеарни кишобран Сједињених Америчких Држава", јасан је Руте.
Live
