Свет
Стратешко партнерство Кине и Ирана: Уочи кинеске Године ватреног коња
Ове недеље обележава се 47. годишњица Исламске револуције, коју кинески интелектуалци прате са великим интересовањем још од раних дана Денг Сјаопинга, када је нова иранска "теодемократија" прогласила своју спољну политику: "Ни Исток ни Запад".
Да ли ће бити новог рата између Ирана и Сједињених Америчких Држава? Тешко. Изузев ако ново "Римско царство" (САД) није сасвим полудело. Односно, ако ново "Римско царство" није могло да извуче поуке из недавног Дванаестодневног рата, који је опустошио Израел, којим тренутно влада ционистичка влада, на челу са осведоченим ционистом Бенјамином Нетанјахуом.
Иран је сада један од кључних полова Нових путева свиле, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе", које је пројектовао Пекинг, као и један од водећих чланова две мултиполарне институције – БРИКС-а и ШОС-а (Шангајске организације за безбедност). У преводу: Иран се налази у блиским и све ближим односима односима са Пекингом и са Москвом.
А то значајно мења ствари. "Нови Калигула" (Трамп) је, међутим, додаје Ескобар, упоран да спроведе оно што би се могло дефинисати као "стратегија наоружаног дужника".
САД су, једноставно, дужне свима. Државни дуг од преко 38 билиона долара је омча око врата, чврсто стегнута над вратом Америке. Иран, Русија и Кина, међутим, нису дужни ником.
Кратко путовање у историју
Обратимо се, за тренутак, историји. Персија и Кина имају везе још из давне прошлости. Рецимо, из 7. века, у време врхунца Пута свиле, када су два велика пола била Персија Сасанида и Кинеско царство, увек у добрим међусобним односима, које су имале кључни заједнички интерес у евроазијској трговини.
Онда се вратимо у 21. век, када је Кина изнова постала велика трговачка и геоекономска сила на планети, а Иран један од ретких преосталих суверених земаља.
Ове недеље, наставља Ескобар, обележава се 47. годишњица Исламске револуције, коју кинески интелектуалци прате са великим интересовањем још од раних дана Денг Сјаопинга, када је нова иранска "теодемократија" прогласила своју спољну политику: "Ни Исток ни Запад".
Иран је успео да се, упркос деценијама жестоких санкција Запада, уздигне као моћна технолошка сила у веома важним областима као што су технологија дронова, балистичке ракете, нанотехнологије, медицинска опрема...
Сада стратешко партнерство Пекинга и Техерана функционише на неколико нивоа, од којих су, сматра Ескобар, најважнији они невидљиви. На пример, министар спољних послова Абас Арагчи је потврдио да Техеран детаљно обавештава Пекинг и Москву о "мутним индиректним преговорима" са САД у Оману.
Заменик министра спољних послова Казем Гарибабади се састао са кинеским и руским амбасадорима у Техерану, убрзо након што је посетио Пекинг и био присутан на разговорима у Оману. А то је, констатује Ескобар, стратешка координација на највишем нивоу.
Талас у ваздуху
Сада на сцену ступа "невидљиво". То је тек "талас у ваздуху", пише бразилски геополитичар, за који нема потврде ни из Техерана, ни из Пекинга: то су, за обе земље, суштинска питања националне безбедности. Али, додаје он, практично је свршена ствар да Пекинг испоручује висококвалитетне обавештајне податке и најсавременију радарску технологију Техерану.
Кина је распоредила разарач типа 055 и разарач типа 052Д у Оманском мору, да прате "океан број један"– који бележи кретање бродова и подморница америчке морнарице и дели информације са Ираном. А спектар може да иде много даље од радара.
"Океан број један" је први кинески океанографски брод специјализован за дубокоморска научна истраживања, опремљен напредним системима за снимање и мапирање морског дна, способан за прикупљање података на великим удаљеностима.
Овај систем ради на сличан начин као и амерички RC-135. Сензори могу да снимају електронске емисије (радио-фреквенције, радар, комуникације) са оближњих бродова и авиона, укључујући комуникациону обавештајну службу (ЦОМИНТ) и електронску обавештајну службу (ЕЛИНТ).
У преводу: Иран сада не само да зна где су позициониране подморнице америчке морнарице, већ се њихове комуникације пресрећу, тврди Ескобар.
Укратко, сада имамо сложени, вишеслојни ирански арсенал балистичких ракета – са више бојевих глава и хиперсоничним ракетама – који је потпуно интегрисан са кинеским обавештајним подацима. Поред тога, кинеска војска објављује сателитске снимке америчких база широм Западне Азије, укључујући и нову батерију ТХААД, распоређену у Јордану.
Још једноставније: јасно је да изненадни напад "масивне армаде" САД више није могућ. То је очигледно за сваког у Белтвеју који има коефицијент интелигенције изнад собне температуре; мада не и за "ратне хушкаче који стоје иза култа смрти у Западној Азији", каже Ескобар.
Кина која дели високу технологију са Ираном је питање националне безбедности. Иран је кључни добављач енергије, као и кључни чвор иницијативе "Појас и пут" (BRI) у Западној Азији. Пекинг једноставно не може да дозволи да "империја хаоса, пљачке и сталних препада" (Ескобар) поново дестабилизује Иран.
Година ватреног коња
Прошлог месеца, на радној конференцији Народне банке Кине, договорено је много лабавија монетарна политика, усмерена ка "висококвалитетном економском развоју".
То је, такође, кључна ствар за Кину. Нови петогодишњи план, посвећен технолошком развоју, биће у одобрен следећег месеца у Пекингу. Све ово се дешава уочи кинеске Године ватреног коња.
Тај нови план (2026-2030), пише Ескобар, је изузетно амбициозан. Он треба да да одговор на три кључна циља: како убрзати домаћу потражњу и потрошњу, како спречити неконтролисану инфлацију и потрошњу засновану на дуговима. Овај концепт у потпуности заобилази америчку "империју хаоса".
То је, укратко, план система усмереног ка висококвалитетном расту и контролисаној инфлацији. Зашто би онда сила у успону препустила Иран Вашингтону?
За то време, часопис "Волстрит џорнал" пише о кинеској "петљи пропасти" и дефлације. Али то је, пише Ескобар, "детињаста фикција", која се никад до сада није остварила.
Стратегија наоружаног дужника
Кина је све до сада била главни кредитор, под сталним претњама "наоружаног дужника", који је био одлучан да, у очају, отме сваку стварну имовину било којој земљи до које може да дође, од енергије до ретких земних метала. Али, с тим је завршено. Кина се фокусира на убрзање своје нове индустријске машинерије, засноване на ефикасној вештачкој интелигенцији и конкурентним кинеским компанијама, који ће, на крају, пропаст америчког долара учинити неминовним.
Кинеска Народна банке управо распродаје своје значајне доларске резерве, што је равно објави рата САД. Према извештају који је објавила немачка Федерална агенција за финансијски надзор (БаФин), долар ће ускоро изгубити статус глобалне резервне валуте.
Оно што је заиста важно, додаје Ескобар, јесте сада већ "монстроузни дуг" САД – највећи у историји – који је, у време пандемије ковида 2020, износио 21 хиљаду милијарди, да би 2025. године скочио на преко 38 хиљада милијарди долара, са каматом од 1,3 одсто. И тај монструозни дуг наставља да расте. Ултимативна и неотплатива ноћна мора читаве светске економије, примећује амерички економиста Мајкл Хадсон, која се претвара у светску кризу.
Не можете бити први у селу ако сте дужни сваком мештанину.
Live
