Шездесет друга Минхенска безбедносна конференција завршена је данас у Минхену, уз поруке о потреби јачања европске одговорности за безбедност, различитим визијама Запада и позивима на конкретан план деловања Европске уније.
Председавајући конференције, немачки дипломата Волфганг Ишингер, изјавио је на затварању да су се, поред умирујућих тонова о јединству Запада, чуле и "дубоке сумње" у то да ли западне земље и даље деле исте вредности и играју по истим правилима.
"Видели смо много већу одлучност Европљана да остану при свом ставу и бране оно што сматрамо европским вредностима", рекао је Ишингер и додао да је Европа спремна да преузме већи део колективне одговорности за очување мира и спречавање сукоба.
Он је оценио да је ЕУ потребан конкретан план деловања.
"Сада нам треба више од још једне серије говора. Потребан нам је план, акција, одговор на питање шта смо ми Европљани спремни да урадимо, када и како", поручио је Ишингер, преноси Танјуг. Он је додао да ће следећи председавајући конференције бити бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Можда ће онда да се да речи пређе на дела, само још да дефинишу која.
Скуп је окупио више од 50 шефова држава и влада, међу којима су били амерички државни секретар Марко Рубио, министар спољних послова Кине Ванг Ји, као и шеф кијевског режима Владимир Зеленски.
Током тродневних разговора у фокусу су били трансатлантски односи и будућност Запада. Рубио је поручио да САД немају интерес да буду "љубазни и уредни чувари пропадања Запада" и позвао Европу да, заједно са Вашингтоном, "спасе заједничку цивилизацију", уз критике на рачун миграционе и климатске политике ЕУ.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ју је Рубијово обраћање "у великој мери умирило" када је реч о односима са САД, али је истовремено позвала на "јачање европске одбране и активирање клаузуле о узајамној помоћи из члана 42(7) Уговора о ЕУ".
Зеленски оценио је да је "велика грешка" то што Европа није довољно заступљена за преговарачким столом у мировним иницијативама и позвао европске лидере да одреде датум до када би Украјина била технички спремна за чланство у ЕУ, наводећи 2027. годину као циљ. Он је искористио ову прилику да вређа мађарског премијера Виктора Орбана наводећи да он, захваљујући Украјини, "може да размишља о томе како да увећа свој стомак, а не о томе како да увећа своју војску и спречи руске тенкове да се врате на улице Будимпеште".
Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да међународни поредак какав је постојао након Другог светског рата "више не постоји", уз повратак политике великих сила и неизвеснијих правила. Француски председник Емануел Макрон потврдио је да Париз води стратешки дијалог са Берлином о нуклеарном одвраћању, док је генерални секретар НАТО Марк Руте нагласио да европске иницијативе не могу заменити амерички нуклеарни кишобран. Конференција је, према оцени учесника, показала јачање европске одлучности да преузме већу улогу у сопственој безбедности, али и постојање различитих приступа будућности Запада и његових вредности.