Нова година по кинеском лунарном календару пада вечерас и биће прослављена у двадесетак земаља и регина света, у којима се празнује као званични или признати празник кинеске заједнице. Укратко, Кина вечерас из године Змије прелази у годину Коња за коју се тврди да би могла да донесе општи напредак, иако изгледи за тако нешто нису најружичастији.
Уз Фестивал средине јесени, Фестивал змајевих чамаца и кинеске задушнице ("Ћингминг"), посреди је најважнији кинески национални празник.
Стотине милиона Кинеза путоваће током четрдесетодневног празничног таласа путовања, познатог као "чуњунг", како би било са својим породицама.
Очекује се да ће укупан број путовања током овогодишњег Фестовала пролећа износити око девет и по милијарди (током четрдесетак дана), што ће представљати историјски рекорд.
Од тог укупног броја, друмски саобраћај остаје доминантан вид путовања, са уделом од око 80 одсто. Процењује се да ће железнице у земљи превести око 540 милиона путника, док се у сектору цивилног ваздухопловства очекује 95 милиона путовања.
Овде је занимљиво напоменути да саобраћајна инфраструктура Европске уније или САД, на пример, не би могла да поднесе ту врсту притиска.
Новогодишња путовања добар барометар кинеске економије
Број путовања током празника добар је барометар стања кинеске економије, јер повећање броја путовања, у које се сада све више укључују и туристичка, непрекидно расте.
Упркос изазовима, као што је био царински сукоб са САД или такође америчко ограничавања кинеског увоза најсавременијих чипова, Кина у годину Коња улази у галопу. Ово отуда што је њена економија на ногама издржала све економске притиске администрације Доналда Трампа, задржавши стопу економског раста од пет одсто.
Спољнотрговинска робна размена Кине порасла је за 3,8 одсто на годишњем нивоу и достигла вредност од 45,47 билиона јуана (6,51 билион долара) у 2025. години, поставивши нови рекорд и означивши први пут да је обим премашио праг од 45 билиона јуана.
Упркос изазовима са којима се среће на плану повећања потрошње или потенцијалних проблема који би могли да се појаве на тржишту некретнина, економски показатељи убедљиво сведоче да Кина поменутим галопом улази у нову годину.
Европски лидери стајали у реду
Да је то тако, видело се по низу европских лидера који су посетили Пекинг протеклих недеља, након де факто разлаза Европске уније са администрацијом Доналда Трампа, односно након што је постало јасно да САД мењају приступ, не само према Европској унији већ и Европи у целини. Тај списак је импресиван имајући у виду врло кратко време: Емануел Макрон, Мичеал Мартин, Петери Орпо, Кир Стармер… Помиње се и скорашња посета Фридриха Мерца.
Сви они су у Пекинг отишли како би за своје економије испословали што бољу позицију у Кини, коју, говорећи речником стратегије Европске уније, сада све више третирају као партнера, а се мање као "системског ривала".
Безбедносни изазови
Крајем 2025. године, јапанска премијерка Санае Такаичи, која је на таласу екстремних изјава добила недавно одржане ванредне изборе, наговестила је повратак милитаризованог Јапана на светску геополитичку сцену. Њена најава да би Токио могао да војно интервенише у Тајванском мореузу, а потом и серија изјава о размештању ракета средњег домета надомак Тајвана, извештаја за Јапан гомила резерве плутонијума и да градио нове војне базе, сасвим сигурно су забринуле Кину на крају године Змије и уочи почетка године Коња.
Притиском на питање Тајвана, које је Пекинг више пута истицао као црвену линију кинеске међународне политике, нова јапанска премијерка је покушала да политику своје земље уподоби са стратегијом САД о формирању "азијског НАТО-а", односно захтевом Трампове администрације о издвајању чак пет одсто националног БДП-а у војне сврхе.
На претње изречене у непосредном суседству, у кинеском случају калеме се и потенцијалне кризе у вези са могућношћу да САД нападну Иран, односно са ситуацијом у земљама латинске Америке. Са једне стране, администрација Донална Трампа је отмицом председника Николаса Мадура и бруталним убиствима припадника његовог обезбеђења показала да жели да господари у "свом дворишту". То значи да би следеће мете, после Венецуеле, могле да постану и остале земље тог региона. Са друге стране, САД у латинској Америци најдиректније изазивају економску и политичку моћ Кине. Оне покушавају да истисну Кину из послова у Панамском каналу (Трамп тврди да Кина контролише тај канал) и почињу да критикују кинеске инфраструктурне пројекте, а најзначајнији пример је покушај САД да дискредитују кинеско пословно присуство у луци Чанкај у Перуу.
Биро за питања западне хемисфере при Стејт департменту изразио је на друштвеним мрежама наводну забринутост да би Перу могао бити немоћан да надзире Чанкај, једну од својих највећих лука, која је под јурисдикцијом "грабежљивих кинеских власника".
Одговор Пекинга
Пекинг је узвратио оштрим дипломатским одговорима Јапану и ноторним смањењем броја кинеских туриста у тој земљи, али и конкретним корацима са друге стране, како би унео још више конструктивних елемената у своју, назовимо то тако, примењену политику, демонстрирајући смиреност и на тај начин, посредно, снагу да издржи све ударце.
Најпре, Пекинг је "напречац" донео одлуку да од сутра, односно првог дана нове године, укине визе за туристе са стандардним пасошима из Велике Британије и Канаде.
Ово је део шире стратегије Пекинга, који визним олакшицама (безвизна политика која омогућава улазак у земљу без визе у трајању од тридесет дана) и погодностима за боравак у Кини током транзитних путовања, покушава да привуче што више посетилаца, нарочито младих људи, како би ови, изван разорних наратива западних медија, из прве руке могли да упознају и доживе Кину.
Затим, а што је још значајније, Пекинг је одлучио да од првог маја укине, односно, како у Пекингу кажу, уведе "нулте царине" за производе из 53 афричке земље које са Кином одржавају дипломатске односе.
Овим потезом, Кина се још дубље позиционира у Африци, отварајући врата и осталим земљама БРИКС-а и Глобалног југа да са афричким земљама даље развијају сарадњу.
Кина обнавља летове ка Филипинима
На све ово, наслања се и новогодишња одлука Кине да обнови директне авионске летове ка Филипинима. Према информацијама које је објавила кинеска амбасада у Манили, авио-компанија "Сјамен ерлајнс" поново ће успоставити директну линију Ћуанџоу – Себу 29. марта ове године.
Посреди је значајан гест Пекинга који указује на вољу да се ради на решавању спорова и ширењу сарадње.
Филипини су традиционално упориште војске и интереса САД на југоистоку Азије, али и земља АСЕАН-а која, са једне стране, има озбиљан територијални спор са Пекингом, а са друге потребу да са Кином развија економску сарадњу.
Председник Филипина Фердинанд Ромуалдез Маркос поздравио је одлуку Кине, што је такође констатовано као значајан корак ка попуштању напетости на југоистоку Азије.