Три табу теме у Минхену: Шта је све гурнуто под тепих?

Зашто узбуркавати емоције? Боље је расправљати о "руској претњи", с поводом и без повода. То је некако уобичајеније и поузданије, нагласио је Косачов коментаришући одржану Минхенску безбедносну конференцију

По коначном завршетку Минхенске безбедносне конференције може се закључити да су у расправама постојале три "табу теме" о којима се у принципу није говорило, приметио је потпредседник Савета Руске Федерације Константин Косачов.

Наиме, прва тема јесте корупција у Украјини – куда одлазе западна финансијска улагања, када ће се то окончати и ко ће за то одговарати.

Као другу тему је навео шта се догодило са председником Венецуеле Николасом Мадуром, како је то у складу са међународним правом и постоје ли гаранције да се сличне операције против суверених држава у будућности неће поновити.

И коначно, како је истакао Косачов, трећа тема је да ли у блиској будућности треба очекивати понављање војних дејстава Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана, по узору на прошлогодишње лето, и како би се то одразило на безбедност у региону.

Што се тиче Гренланда, руски сенатор је нагласио да се, судећи по свему, о њему разговарало шапатом и далеко од очију јавности, не са говорнице.

"Зашто узбуркавати емоције? Боље је расправљати о 'руској претњи', с поводом и без повода. То је некако уобичајеније и поузданије", подвукао је Косачов.

Како је истакао, то је, у суштини, све што треба знати о Минхенској конференцији – која је "преживела много обећавајућу младост и озбиљну зрелост, али је, чини се, у последње време запала у идеолошку сенилност, неизбежну због година".

Европа мора војно да ојача и буде независнија јер Америка под Доналдом Трампом више не поштује либералне демократске норме и вредности, каже се у извештају објављеном у предвечерје Минхенске безбедносне конференције.

По писању британског "Гардијана", овим извештајем Европа улази у "отворени идеолошки сукоб са Трамповом Белом кућом".

"Генерацијама су савезници САД могли да се ослоне, не само на америчку моћ, већ и на заједничко разумевање принципа на којима се темељи међународни поредак. То данас више није извесно", пише у предговору председавајући конференције, немачки дипломата Волфганг Ишингер.

Кључна примедба извештаја је да Трампова власт оптужује ЕУ за цензуру и кршење демократских вредности, а нема ружну реч да каже за Русију. 

"Нова стратегија националне безбедности нема чак ни поглавље посвећено Русији. Док је Бајденова администрација сматрала за стратешки интерес и моралну дужност да подржи самоодбрану Украјине од руске агресије, Трамп и његови сарадници често показују узнемиравајуће симпатије за руског председника Владимира Путина", каже се у извештају.

Шездесет друга Минхенска безбедносна конференција завршена је јуче. Скуп је окупио више од 50 шефова држава и влада, међу којима су били амерички државни секретар Марко Рубио, министар спољних послова Кине Ванг Ји, као и шеф кијевског режима Владимир Зеленски.

Током тродневних разговора у фокусу су били трансатлантски односи и будућност Запада. Рубио је поручио да САД немају интерес да буду "љубазни и уредни чувари пропадања Запада" и позвао Европу да, заједно са Вашингтоном, "спасе заједничку цивилизацију", уз критике на рачун миграционе и климатске политике ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ју је Рубиово обраћање "у великој мери умирило" када је реч о односима са САД, али је истовремено позвала на "јачање европске одбране и активирање клаузуле о узајамној помоћи из члана 42(7) Уговора о ЕУ".

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да међународни поредак какав је постојао након Другог светског рата "више не постоји", уз повратак политике великих сила и неизвеснијих правила. Француски председник Емануел Макрон потврдио је да Париз води стратешки дијалог са Берлином о нуклеарном одвраћању, док је генерални секретар НАТО Марк Руте нагласио да европске иницијативе не могу заменити амерички нуклеарни кишобран. Конференција је, према оцени учесника, показала јачање европске одлучности да преузме већу улогу у сопственој безбедности, али и постојање различитих приступа будућности Запада и његових вредности.