Југоисток Азије као буре америчког барута: САД и Филипини планирају више од 500 војних вежби

Уочи саме Кинеске нове године, односно Фестивала пролећа, воде Јужног кинеског мора поново су, ко зна по који пут, биле узбуркане.

Америчка комисија открила топлу воду: Кина жели алтернативни светски поредак

Кина је у недељу и понедељак ангажовала своје поморске и ваздухопловне снаге, како би одговорила на активности филипинске војске и морнарице у поменутом мору.

У тренутку када Кина уводи нове летове ка Филипинима и покушава односе са суседима да усмери ка економској сарадњи и консултацијама, развој ситуације указује да би 2026. година заиста могла да буде веома изазовна у безбедносном смислу, када је посреди Јужно кинеско море.

Американци стижу на мала острва у Јужно кинеском мору

Академски часопис ""The SAIS Review of International Affairs" Универзитета "Џонс Хопкинс" протеклих дана донео је упозоравајућу анализу која указује да САД планирају да са Филипинима ове године одрже више од 500 заједничких војних вежби.

Наш избор

Азија под сенком Трампа: Не очекуј милост од оних који продају олују

Осим тога, поменути часопис наводи и да су САД увеле додатне војне трупе у Сингапур и Аустралију, које сада пролазе кроз реорганизацију у оквирима плана "Форс дизајн 2030", ради "прилагођавања кинеским капацитетима". План, у ствари, подразумева распоређивање јединица америчке морнаричке пешадије у лакше амфибијске снаге, док САД, истовремено, планирају да разместе те снаге дуж малих острва у Јужнокинеском мору.

Осим тога, како је наведено у чланку, САД планирају и размештање ракетног система средњег домета "тајфун" на Филипинима. Посебно је наглашено да је Јапан већ потписао споразум о "узајамној одбрани" са Филипинима, који је ступио на снагу у септембру 2025. године, а да европске земље Немачка, Француска и Велика Британија, појачавају поморске патроле у региону Јужног кинеског мора, док француска морнарица учествује у заједничким патролама са Седмом флотом САД.

Као да је посреди америчка, а не кинеска обала

Читајући извештај, повремено се стиче утисак да се "радња" поменутих догађаја и планова одвија негде надомак обала САД, рецимо на обалама хипотетичког Јужног америчког мора, а не јужном кинеском мору и у непосредном кинеском комшилуку.

Си Ђинпинг: Кина и Русија темељ мира у савременом свету

Кина последњих година појачава присуство на малим острвима и гребенима Јужног кинеског мора, како би, као нарастајућа глобална економска сила, могла да штити поморски транспорт. Поступци Пекинга и изградња кинеске инфраструктуре, нарочито у подручју низа острва и архипелага, изазвали су реакције неких од суседних држава, па САД ту околност користе како би се представиле као заштитник наводно угрожених земаља, попут Филипина, а све то хиљадама километара далеко од америчке обале.

У стварности, САД се са Кином, у непосредном кинеском окружењу, надмећу за контролу поморских праваца на којима почива светска трговина, али преко леђа неких од кинеских суседа.

Поморске руте нису једини улог

Разуме се, а на то се у поменутом чланку такође указује, да контрола поморских рута и самог поморског саобраћаја у Јужном кинеском мору није једини улог у овој великој игри Кине и САД. У овом подручју су, како је у чланку истакнуто, нека од највећих неискоришћених светских резерви природног гаса и нафте.

У чланку је наведено да су резерве природног гаса процењене на око 190 билиона кубних стопа природног гаса (једна кубна стопа износи 5,38 барела) и око 11 милијарди барела нафте у Јужнокинеском мору, што би, као је такође наглашено, могло значајно да обогати сваку регионалну силу која успе да консолидује и монополизује те ресурсе.

САД да наставе војну сарадњу са Филипинима

Како би САД дошле у прилику да монополизују експлоатацију тих ресурса и поново у пуној мери контролишу поморске руте у кинеском окружењу, у препорукама америчкој влади у поменутом чланку наведено је да би САД требало да "наставе са интензивнијом дипломатском и војном сарадњом у Јужнокинеском мору са Филипинима".
Конкретно, како је наведено, САД би требало да сваку претњу Филипинима представе као претњу САД, односно да оружани сукоб са Манилом представља уједно егзистенцијалну претњу Вашингтону.