Свет
Запад правио рачун без крчмара: Шта се десило са "духом Енкориџа"
Пре Енкориџа, постојали су "дух Јалте", "дух Хелсинкија" и "дух Малте" и сва три означила су прекретнице у односима између великих сила током друге половине 20. века
Шта се дешава са оним што је већ названо "духом Енкориџа"? Након првог састанка одржаног између председника Русије и Сједињених Америчких Држава на Аљасци, у Енкориџу, овај термин је ушао у оптицај: приближавање две велике светске силе, Русије и САД, могуће склапање мира на територији Украјине.
Суштина разговора никада није званично откривена, примећује Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа "Русија у глобалним пословима" и директор истраживања Међународног дискусионог клуба "Валдај" у чланку за "Росијску газету".
Симболика овог састанка била је важна: поздрави, срдачно руковање два председника, почасна гарда, заједничка лимузина... Ова симболика је требало да покаже на значај догађаја. Кратки одговор на постављено питање гласи: ништа.
Сам термин, иначе, није нов, додаје Лукјанов: "Пре Енкориџа, постојали су 'дух Јалте', 'дух Хелсинкија' и 'дух Малте'". И сва три означила су прекретнице у односима између великих сила током друге половине 20. века.
Јалта 1945. године поставила је темеље послератног светског поретка, признајући СССР и САД као његове централне стубове. Споразум у Хелсинкију из 1975. године кодификовао је овај поредак. Малта 1989. године симболизовала је крај Хладног рата.
Јалта је окупила три победничке силе, наставља Лукјанов, које су поделиле сфере утицаја. Хелсинки је био производ дуготрајних мултилатералних преговора које су стабилизовале статус кво. Малта је био билатерални сусрет, који је прихватио узмицање једне стране. Али, сви они су делили једну важну карактеристику: сваки је настојао да одреди нове параметре међународног система.
"Дух Енкориџа" наставља да лебди у ваздуху
Да ли Енкориџ припада овој традицији, пита се Лукјанов. Разговори на Аљасци су се фокусирали на Украјину. Трампу, тврди Лукјанов, да би закључио мир у Украјини, недостаје права мотивација. Што се тиче Кремља, то је, више него територијално, питање европске безбедносне архитектуре. То су, пре свега, принципи који регулишу безбедност на континенту.
Приступ Вашингтона је, међутим, другачији, тврди овај аутор: "Тренутна америчка администрација не размишља о свеобухватним оквирима или заједничким правилима. Њена визија светског поретка је далеко фрагментиранија. Контрола земаља се врши путем економског, војног и политичког притиска, који се селективно примењују на одређене регионе".
У томе је важна разлика. Не постоје заједнички принципи, већ само трансакције, које доносе опипљиву, трговинску корист. Украјина је за САД само једно од многих питања, а не оса око које би требало да буде изграђен нови светски поредак, уочава овај аутор. А ту је и Европа, која опструише свако решење које сматра неприхватљивим.
"Дух Енкориџа" је требало да изгради нови глобални политички систем, који ће заменити онај који је настао после Другог светског рата и који траје, у различитим облицима, преко 80 година.
"Међутим, Вашингтон не види Москву као централног саговорника у овом пројекту. Из руске перспективе, реч је о редефинисању темеља и европске и глобалне безбедности. Из америчке перспективе, ради се о управљању специфичним сукобом, али без промене архитектуре моћи", уочава Лукјанов.
Трампов кабуки театар
Код председника Трампа, пише бивши британски дипломата Алистер Крук за сајт "Фондација стратешке културе", сваки споразум је само пословна трансакција. Посао, "бизнис" као и обично, замењује стварне преговоре. Новац је, за Трампа, у ствари геополитика.
Из перспективе Трампа и Виткофа, "територијална питања, безбедносне гаранције, статус чланства у ЕУ и позиција НАТО-а су детаљи који се своде на оно што је заиста важно, а то је, искључиво, новац", каже Крук.
Где су искусни професионалци из руске спољне службе у овим разговорима, пита британски аутор. Одсутни су, додаје, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров им чак и не присуствује.
Зашто? Јер је Трампова претпоставка да се сукоб у Украјини може "решити системом који ће донети (обострану) финансијску корист". Односно, додаје овај дипломата, "подршка обнови Украјине" је само шифровани говор за Сенат САД и ЕУ, да задрже финансијске механизме који ће ту користити.
У суштини, објашњава Крук, искуство Трампа са некретнинама пренето је у стварни сукоб, у коме проливена "крв" представља само валуту у сукобу. Овај приступ показује моралну деградацију Запада, који је запао у нихилизам.
О томе, тврди овај аутор, сведочи сам Виткофов тим. Ту су и "Блекрок" и његов извршни директор Лари Финк. Ту су и Ротшилди, иначе главни саветници кијевског Министарства финансија, који управљају "огромним украјинским дугом од преко 216 милијарди долара".
Ту су, најзад, и повериоци, који су гарантовали кредите Украјини од финансијских институција, као што су ММФ и Светска банка. Само ЕУ је дала гаранције за 193 милијарде евра.
Међутим, управо Ротшилди имају дугу и болну историју са руским председником, подсећа Крук. Реч је о фирми "Јукос", која је некад, током 1990-их, била једно од највећих нафтно-гасних предузећа у Русији.
Године 2003, Михаил Ходорковски, тадашњи шеф руског нафтног гиганта "Јукос", именовао је Џејкоба Ротшилда за "гаранта" свог удела у компанији. Међутим, Ходорковски је ухапшен 2003, и ова веза је прекинута. А касније је уништен и "Јукос".
Москва добро разуме Трампову меркантилистичку и трансакциону психу. Али, користи прилику да разговара са Вашингтоном, посебно након дугог периода одсуства комуникација.
Али, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је недавно поручио да сви споразуми постигнути у Енкориџу сада такпају у месту.
Ко је правио рачун без крчмара?
Да ли је погрешан Трампов приступ украјинском проблему? Сваки сукоб има своју историју и плаћа се хиљадама и хиљадама људских живота. Отуда се он не може решити трансакцијама, које се мере у милијардама долара. Или, речима Крука, Трамп игнорише стварност: питање односа Русије и САД (и са Украјином) није могуће свести на сечење колача од послова за обнову Украјине.
Суштина је, заправо, у постизању договора о томе докле иде сфера утицаја Северноатлантске алијансе. Трамп се, међутим, усредсређује на питање америчке хегемоније, којом доминира питање америчког долара и огромног спољног дуга САД.
Нису у битно различитој ситуацији ни остале западне државе. Укључујући и Француску и Британију, која се, према финансијском аналитичару Алексу Крајнеру, налази у "катастрофалној фискалној позицији, делом и зато је позајмила стотине милијарди Украјини, које ће се, на крају, претворити у 'лоше дугове'."
Другим речима: правили су рачун без крчмара. Што не значи да им прави рачун неће стићи на наплату.
Live
