Свет

Стармеров амбасадор и Епстин: Треба ли британској безбедносној провери провера?

Случај Манделсон је разоткрио политички притисак, површне провере и систем који моћнима гледа кроз прсте
Стармеров амбасадор и Епстин: Треба ли британској безбедносној провери провера?© Maja Smiejkowska - PA Images / Contributor

Одлука британског премијера Кирa Стармер да за амбасадора у САД именује Питера Манделсона, упркос његовим добро познатим везама са Џефријем Епстином, изазвала је озбиљан потрес у Лондону – и отворила питање да ли је британски систем безбедносне провере уопште способан да заштити државу од компромитованих кадрова.

Према саговорницима "Политика" из безбедносних и политичких кругова, случај Манделсон не представља изузетак, већ симптом дубљег проблема: систем који се формално представља као ригорозан, а у пракси је подложан политичком притиску, убрзаним процедурама и поверењу у реч моћних људи.

Провера која долази после именовања

Кључни проблем, како наводе стручњаци, јесте редослед. Манделсон је именован и јавно представљен као будући амбасадор у децембру 2024. године, дакле пре него што је прошао највиши ниво безбедносне провере, познат као "дивелопт ветинг" (ДВ - развијена безбедносна провера).

Уместо тога, Даунинг стрит се задовољио ограниченом "етичком провером" заснованом углавном на јавно доступним информацијама. Тек када је именовање већ политички закључано, започета је пуна безбедносна процедура.

"Ако некога већ јавно промовишете за функцију, тешко је касније рећи да није прошао проверу. Тиме се вага унапред нагиње у корист кандидата", упозоравају бивши безбедносни званичници.

Иако ДВ формално важи за изузетно инвазиван процес, укључујући питања о приватном животу, финансијама, везама у иностранству, па чак и навикама, његова највећа слабост је ослањање на истинитост онога што је кандидат сам пријавио.

Стармер је касније оптужио Манделсона да га је "више пута обмањивао" о дубини односа са Епстином. За безбедносне стручњаке, то потврђује суштински проблем: ако кандидат свесно прећути информације, а не постоји обавештајни траг који би их разоткрио – систем остаје слеп.

За разлику од САД, Велика Британија не користи полиграф. Ако лаж не остави траг – пролази.

Под притиском јавности и медија, Стармерова влада је најавила објављивање дела документације о Манделсоновом именовању и реформу система провере. Ипак, кључни делови ДВ процеса готово сигурно никада неће бити јавни, уз образложење да би то угрозило националну безбедност.

У међувремену, полиција води истрагу због сумњи да је Манделсон, док је био министар у влади Гордона Брауна, прослеђивао Епстину савете о британској политици – што он негира.

"Суштина није у његовим способностима. Питање је да ли сте безбедносни ризик", рекао је један бивши високи безбедносни званичник.

image
Live