Свет
Ко је Марк Руте: Гробар или спаситељ НАТО-а?
Све указује на то да је НАТО само инструмент у служби америчке политике, а не војни савез обликован колективним нормама. Рутеов мандат треба посматрати као тренутак када је кредибилитет НАТО-а коначно еродирао
Посланица Европског парламента упитала је генералног секретара Северноатланске алијансе Марка Рутеа: "Да ли сте ви генерални секретар НАТО-а или амбасадор Америке при НАТО-у?". Ово питање је изазвало приличну нелагоду по европским престоницама.
Питање је, међутим, логично. На недавном самиту НАТО-а Руте је назвао Трампа својим "татом". Трамп га је погледао, можемо рећи са неком врстом нежности. Тата Трамп и мали дечак Руте... У европским престоницама су овај испад оценили не само као улизивачки, већ и као инфантилан.
Руте је на питање које му је упутила француска посланица имао спреман одговор: "Ако неко мисли да се Европа може бранити без САД, само нека настави да сања".
Можда не можемо да кажемо да су Рутеове оцене аналитички погрешне, каже социолог Рикаро Мартинс на сајту "Фондације стратешке културе", али, у политичком смислу, његове изјаве имале су ефекат бомбе. Није само у питању шта је изречено, већ и како.
Другим речима: Руте није имао прилику да одрасте. Критике упућене Рутеу нису изречене само због његовог тона; ради се, заправо, о легитимитету.
Један је суверен, остали су само вазали
Да ли ће Руте остати упамћен као гробар Алијансе, и као онај који убрзава његову стратешку ерозију, или као онај чије ће акције спасити овај војни савез од пропасти, пита се Мартинс.
Читав НАТО је, очигледно, у дубокој кризи, најдубљој кризи од свог постанка. Ипак, треба признати, поменутом Рутеу није лако. Његов претходник Јенс Столенберг, кога се називали и Пинокиом, јер је носио "дрвену главу", имао је неупоредиво лакши задатак. Он је само понављао научене фразе у које нико није озбиљно веровао.
Руте је преузео улогу генералног секретара НАТО-а у тренутку великих дилема о његовој будућности, до чега је довео неуспешни рат у Украјини, повратак Трампа у Белу кућу и дуго одлагана расправа о зависности Европе од САД и њеног "нуклеарног кишобрана".
Историја, каже Мартинс, не суди лидерима само по њиховим намерама, него и по њиховим делима. Рутеов мандат, наставља овај социолог, има један превасходни циљ: да спречи повлачење САД из НАТО-а. А ово није само тактичка, већ егзистенцијална брига за опстанак Алијансе, додаје Мартинс, која европске владе доводи до очаја.
У историји ће Руте, а то је сасвим сигурно, барем остати упамћен као онај ко је до краја оголио његову слабост: унутар НАТО-а постоји само један суверен – САД, остали су срећни вазали или несрећни робови, како се узме.
Европска зависност од САД
Војни капацитети Европе, од обавештајних служби и надзора, до стратешког транспорта и ракетне одбране, остају структурно зависни од САД.
Рутеу, бившем холандском премијеру, запало је да администрира Алијансом у моменту њене слабости. Откако је преузео на себе задатак да задовољи "тату" Трампа, Руте је присиљен да гледа како му пропада углед, примећује Мартинс. Под условом да га је икад и имао.
Реакције стижу из различитих европских престоница, па чак и из Европског парламента, где је Руте, током последњег наступа, имао очигледних проблема. Најочигледнији пример је оно што је већ названо "дипломатијом ласкања".
Нелагода коју она изазива у Европи, додаје овај социолог, није само естетска: савези треба да почивају на кредибилитету, а кредибилитет зависи од прихваћених норми.
Када лидер Северноатланстке алијансе, каже Мартинс, јавно хвали америчког председника, који прети царинама својим такозваним савезницима, он доводи у питање фамози члан 5 статута НАТО-а, или флертује са територијалним отимањем, попут Гренланда, а граница између дипломатије и попустљивости ту нестаје.
Да ли постоји алтернатива за НАТО
Да ли су Европљани спремни да напусте НАТО? У Француској, овакви захтеви остају на политичким маргинама. Ниједна велика европска влада тренутно није спремна да изађе из НАТО-а, тврди Мартинс, а сличне, реторичке претње у Европи откривају парадокс: европски лидери критикују Рутеово улизивање Вашингтону, али не пружају јасне алтернативе.
Рутеови браниоци тврде да његово признање да Европа није у стању да се сама брани открива непријатну истину, са којом већ дуго ЕУ избегава да се суочи: Европљани су само вазали у служби Вашингтона. Дубље питање је да ли је слабост НАТО-а неуспех лидерства Марка Рутеа, или манифестација структурног распада Алијансе.
Чињенице показују да је у питању и једно и друго, тврди овај аутор. Структурно, НАТО је оптерећен асиметричном поделом терета, фрагментираном европском војном индустријом као и америчким политичким системом, који сада доводи у питање и савезе и мултилатерализам.
Ерозија кредибилитета НАТО-а
Рутеова стратегија даје приоритет опстанку савеза, путем задржавања САД у оквирима НАТО-а, чак и по цену европског негодовања због тога што се није чврсто поставио према Трампу.
Његов успех у обезбеђивању да европске земље издвајају пет одсто БДП-а је двосмислен: повећање потрошње не значи већу кохезију, ни веће војне способности. Савез који плаћа више, али се осећа политички маргинализованим, постаће финансијски јачи, али слабији у стратешком смислу.
Да ли је, дакле, Руте гробар НАТО-а или његов спасилац?
"Његов приступ делује реактивно", каже Мартинс, "а не визионарски, зато што је усредсређен на управљање кризом, а не на институционалну обнову". Чак ни Трамп, уосталом, не награђује слабост, ни оне коју му ласкају.
Све указује на то да је НАТО само инструмент у служби америчке политике, а не војни савез обликован колективним нормама. Рутеов мандат, закључује Мартинс, треба посматрати као тренутак када је кредибилитет НАТО-а коначно еродирао.
Северноатлантска алијанса није европски војни савез, заједница окупљена око "западних вредности". Он је, слично ЕУ, само инструмент у окупацији Европе, а Руте је тога потпуно свестан и не стиди се да то отворено призна Европљанима. Председник Трамп им то сваког дана показује.
Live
