Мађарска на раскрсници: Избори који нису само унутрашња ствар Будимпеште

Овогодишњи парламентарни избори у Мађарској доносе неизвесност какве у тој земљи није било готово две деценије. Пред гласачима није само избор између власти и опозиције, између Фидеса и ТИСА-е, партија оличених у "старој кајли" Виктору Орбану и "дашку свежине" Петеру Мађару, већ одлука у ком ће се правцу кретати њихова земља. Хоће ли да задржи садашњи степен самосталности или ће Мађарска постати само један од послушних бриселских ђака, укалупљених у оквире европске политике?

И ту прича о мађарским изборима искаче из унутрашњег контекста и постаје више од питања које се тиче само Мађара. У Европској унији 12. април се доживљава као прилика да се односи са Будимпештом "нормализују" или, у преводу на српски – да се Мађарска усклади са ставом Брисела посебно када је реч о санкцијама и односима са Русијом.

И Вашингтон широм отворених очију посматра предизборну кампању. Шеф Беле куће отворено је подржао Орбана и истакао га као лидера који треба да буде "пример остатку света". Прошле недеље, државни секретар САД Марко Рубио је из Минхена до Вашингтона ишао преко Будимпеште, званично како би потписао са Мађарском споразуме о нуклеарној сарадњи, а између редова да још једном стави до знања који кандидат има подршку највеће светске силе.

Последице промене власти у Мађарској не би се зауставиле само на односима Мађарске са великим центрима моћи – оне би се директно одразиле и на регион. А тако и на Србију.

Нова фигура мађарске опозиције

Ко је уопште Петер Мађар и како се за око две и по године са политичких маргина лансирао у сам врх? Ко му је на том путу помогао?

Геополитички аналитичар Предраг Рајић успон Петера Мађара види као последицу два скандала и економских неприлика изазваних сукобом у Украјини.

Прва афера која је уздрмала до тада непоколебљиви Фидес је она у којој је учествовао Јожеф Сајер, један од оснивача странке, ког је мађарска јавност сматрала промотером породичних вредности. А онда га је полиција ухватила док је покушавао да побегне са журке у Бриселу током локдауна. Готово филмски заплет уноси чињеница да је у питању била геј журка и да су код Сајера пронађене опојне дроге.

Трамп послао Орбану безрезервну подршку: Мађарски премијер је истински пријатељ, борац и победник

"Ту је почело да се комеша мађарско јавно мњење и један број гласача Фидеса, странке којој је породица основна политичка и друштвена вредност, одустао је од те партије. Други случај је довео до оставки председнице Мађарске Каталин Новак и министарке правде Јудит Варге, иначе бише супруге Петера Мађара и особе која је била у кругу Орбанових људи од поверења. Наиме, сазнало се да је неколико месеци пре истека затворске казне помилован човек који је учествовао у прикривању сексуалног злостављања деце. Ови случајеви разочарали су оне који су сматрали да политика која се промовише није спровођена и то од стране оних који су били у обавези да је следе", објашњава Рајић.

Саговорник портала РТ Балкан подсећа да ни Мађарску нису заобишле недаће са којим су се суочиле и друге земље услед украјинског-руског сукоба.

"Теже се долазило до енергената. Рецимо, у овом тренутку је потпуно прекинуто снабдевање нафтом и гасом из Русије које у Мађарску стиже преко Украјине, а порасле су и цене хране. И ту се појавио Мађар, који је популистички говорио да ће да разреши све тако што ће се договорити са Немачком, која ће онда да интервенише код ЕУ да се Мађарској отворе они фондови који су блокирани због Орбановог сукоба са Бриселом", појашњава Рајић успон младог правника, који се није либио да у борби против Орбана користи информације до којих је дошао док је био у браку са Јудит Варгом.

Шта Србија губи ако Орбан изгуби

Међутим, наш саговорник истиче и да Мађар није изграђен само на унутрашњем незадовољству, већ да његову кампању прати и јасна политичка подршка споља.

"Грејзон" открива: Како је у Бриселу кројен план за рушење Виктора Орбана

Нешто о томе објавио је и амерички истраживачки портал "Грејзон", дошавши до документа која указују да је високи званичник ЕУ Мартон Бенедек још 2019. планирао дугорочну и прикривену акцију против Орбана. Као полазиште коришћени су протести против такозваног "робовског закона", уз идеју да опозиционе странке, синдикати и цивилни сектор повежу у трајни координациони механизам који би власт изазвао и на изборима, уз подршку Сорошевих НВО. Према оцени новинара Кита Кларенберга управо у том политичком оквиру касније је Петер Мађар трансформисан од лојалисте Фидеса до лидера некада безнадежне странке ТИСА (Поштовање и слобода).

Рајић наглашава да посебно изражен интерес за политичке промене у Мађарској показује Немачка и да он није мотивисан демократским разлозима, већ жељом да се односи Берлина и Будимпеште врате у предвидиве оквире.

"То да Немачка навија за Мађара није никаква тајна. На Минхенској безбедносној конференцији канцелар Фридрих Мерц се сусрео са њим. А признаћете да није уобичајена дипломатска пракса да се лидер једне државе сусреће са опозиционаром из друге државе. Очигледна је подршка и Европске народне партије, ЦДУ и ЦСУ. Мађарска је држава која директно улази у немачку интересну зону или, шире гледано, у германску интересну зону још од Хабсбуршке монархије", додаје Рајић.

Ако изгуби Орбан, а победи Берлин, шта би то значило за Србију?

"Ми бољег пријатеља од Орбана у ЕУ немамо. Он је апсолутно наклоњен српском политичком интересу и притом не мислим само на Србију, већ и на Републику Српску. Сигурно би се прво променио однос Будимпеште према Бањалуци, јер би у случају БиХ опет следили политику Берлина. Интерес који сада постоји за РС, у смислу помоћи, кредитних линија, стављања вета на увођење санкција руководству РС у Бриселу… ништа од тога не бисмо имали. То би, можда био и први корак ако би победио Мађар, јер је политички најјефтиније да испоручи свој однос према РС као знак добре воље", објашњава Рајић.

Наш саговорник додаје и да је ситуација са Србијом мало комплекснија: будући да је дом за око 150.000 Мађара, заокретање не би дошло преко ноћи, али би се сигурно односи свели на технички минимум неопходан само за функционисање две државе које имају исту границу.

У том случају у врху дневног реда било би и редефинисање односа са Русијом, који се сада заснивају на прагматичној сарадњи, пре свега кроз енергетику и стабилан политички однос, упркос притисцима из ЕУ.

"Мислим да би промена власти у Мађарској довела и до промене односа према Москви. Тај однос био би идентичан ономе што имамо у Загребу и што ради Пленковићева влада. Док би према МОЛ-у, енергетској компанији у чијој је власничкој структури и држава, а који је сада у нашем фокусу због случаја Нафтне индустрије Србије, ипак гледали у Вашингтон", додаје.

Није све тако црно, изборни систем је мешовит

Саговорник портала РТ Балкан објашњава да су ово први неизвесни избори у последње готово две деценије и да је пред Орбаном озбиљан изазивач – који не само да познаје систем изнутра, већ се бирачима обраћа идејама које баштини и Фидес.

"А управо је највећи изазов Орбану да спречи одлив дела својих бирача који су уморни, незадовољни кадровским решењима или потезима власти", додаје.

Нови лидер мађарске опозиције: Не треба да шаљемо оружје и трупе у Украјину

Али кључни разлог због којег, упркос појачаној неизвесности, владајућа странка и даље има предност лежи у самом мађарском изборном систему, који је дизајниран тако да награђује организацију, инфраструктуру и локалну укорењеност. Мађарски парламент има 199 посланика од којих се 106 бира већински, у једном кругу, по изборним јединицама, док се 93 посланика бирају по пропорционалном систему са затворених листа.

"У већинском делу система, грађани гласају за кандидата именом и презименом, а победник је онај ко освоји највише гласова без другог круга и без апсолутне већине. Тај модел иде у прилог странкама које имају развијену теренску мрежу и препознатљиве локалне кандидате. Управо ту је Фидес у предности: нема насељеног места у Мађарској у којем странка није присутна, а бројни кандидати побеђују захваљујући личном угледу, често и изван чисто партијске лојалности. Усудио бих се да кажем да Фидес нема баш мало чланова који у својим срединама уживају већи углед и од Орбана", објашњава Рајић.

Међутим, у хипотетичком сценарију избора "један на један" или у систему са два круга, наш саговорник додаје да би динамика била потпуно другачија – гласање би се лако претворило у референдум против власти.

Прилику Мађару додатно компликује и улога мањих политичких опција, које би, иако појединачно слабе, могле да утичу на расподелу мандата. На изборима се очекује учешће још неколико листа које се крећу око изборног цензуса (пет одсто за партије које излазе самостално, 10 процената за оне које на изборе излазе у дуету и 15 одсто ако их је више), али чије присуство може бити пресудно у појединим јединицама.

Међу њима је и сатирична странка Партија двоглавог пса, која годинама исмева и власт и опозицију, али редовно узима део протесних и урбаних гласова.

"Овај пут обећала је да ће се појавити само тамо где не може да нанесе штету Мађару", каже Рајић.

На левом спектру налази се Демократска коалиција, странка коју предводи Клара Добрев, бивша супруга некадашњег премијера Ференца Ђурчања. Та опција носи терет старе социјалистичке власти и у отвореном је сукобу са Мађаром, који је ДК означио као "друго лице исте, пропале политике". На десном крилу је Наша домовина, странка која заступа још тврђу националну политику од Фидеса.

"Иако формално опозициона, она је програмски и идеолошки знатно ближа Орбану него ТИСА-и, због чега се у Будимпешти не искључује могућност њене постизборне сарадње са владајућом коалицијом у случају тесног резултата", наводи Рајић.

Пикантерија у вези са Нашом домовином је та да је на њеном челу Ласло Торцкаи, чији је деда из Оџака, а који је у прошлости имао напет однос са земљом својих предака толико да му је био забрањен улазак у Србију. А Европску унију је нервирао изјавама да би део Украјине, тачније најзападнији регион Закарпатја требало да припадне Мађарској, уколико ова земља изгуби државност након СВО.

Аналитичари не воле да дају прогнозе два месеца пред изборе чији је исход овако неизвестан, па наш саговорник каже да би се на Орбанову победу кладио да су избори ове недеље.

Али, није потребна вештина аналитичара да би се закључиле две ствари: да ће победник 12. априла бити Мађар. И да би за Србе било боље да то буде онај по уверењу, а не по етимологији.