Царства се, кроз историју, уздижу и нестају. То није ишта ново. Не треба ићи одвише далеко у историју: холандско царство је сменило британско, британско америчко, а америчко ће сменити кинеско.
Ово тврди Реј Далио, амерички милијардер и власник једног од највећих хеџ фондова "Бриџвотер", који је у својој књизи "Промена светског поретка", истраживао колапс великих империја у последњих 500 година. Узорак се, каже Далио, понавља на сваких 50 до 100 година са невероватном прецизношћу. И то не због политике или идеологије, него због економије и математике.
Далио то назива "циклусом великог дуга". Империје се на почетку задужују због изградње инфраструктуре. Овај дуг је продуктиван. Све се чини одрживим. БДП расте брже од трошкова сервисирања дуга.
Пример су Сједињене Америчке Државе, од 1945. до, отприлике, 2000. године. Отплата дуга достиже 15 до 20 посто БДП-а. Међутим, трошкови дуга и камата на дуг с временом почињу да потискују продуктивну потрошњу.
То, наравно, посебно у почетку, мало ко примећује. Сви мисле да се колапс не може догодити њиховој империји. Тржишта цветају. Потом долази до растуће неједнакости, до огромног јаза у богатству. Пример су САД од 2000. до 2008. године. Најзад, јавни дуг превазилази ниво БДП-а, а то је кључна ствар.
Избор између зла и горег
Империја тада има само два избора: или ће каматне стопе наставити да расту и да сруше економију, или ће штампати новац и створити инфлацију. Пример: САД од 2008. до 2020. године.
Оба избора, међутим, уништавају богатство и благостање. То је избор између зла и још горег. Треће није дато. Историја нам, нажалост, показује да империје у таквим ситуацијама обично бирају рат.
То је ситуација у којој се данас налази 47. председник САД Доналд Трамп. Или: америчка "дубока", или "још дубља држава" (Алексндар Дугин), која му је омогућила да се врати на власт. Дугове САД је једноставно математички немогуће сервисирати. Трамп треба да спаси оно што је још може.
Када унутрашња неједнакост достигне врхунац и појаве се спољни ривали, сукоби постају неизбежни. САД у 2026. имају обоје – и унутрашњу неједнакост и спољне ривале. Унутрашња неједнакост производи унутрашње сукобе, као што показују нереди у Минеаполису, итд. Имају и спољне, са Ираном, у Украјини, Латинској Америци...
Далио тврди да није могуће да се заустави "циклус спољног дуга". Трошкови дугова расту много брже од БДП-а, који, у ствари, опада. Немогуће је вратити производњу у САД, јер је постала неисплатива. Економија се претвара у хиперфинансијализовану економију. То су само игре на берзи, а не реална производња, о чему говори амерички економиста Мајкл Хадсон.
Шта потом?
Па, ништа. Једна империја се руши, друге се уздижу. Математика је неумољива. Кина преко БРИКС-а управо гради нову глобалну финансијску инфраструктуру, која ће заменити ону стару, засновану на америчком долару и систему СВИФТ. Далиово истраживање економске историје то веома убедљиво показује.
И још нешто: западне владе штампају новац, али се богатство сели у злато и сребро. "Фијат" валуте – валуте створене из ничега – губе вредност. Тако пропадају империје, да би на њихово место ступиле друге. А од тог правила нема изузетака.
Да ли ће се берзе срушити 2026?
Циклус се тиме не завршава, само се премешта, из једног царства у друго. Тако настаје нови светски поредак.
Далио је недавно изнео за западњаке запрепашћује предвиђање: до краха берзи ће доћи већ ове, 2026. године. Разлог је то што је већ почео глобални "рат капитала". Слободни токови капитала се управо распадају, додаје он.
То је последица растућих геополитичких напетости. Историја показује да поремећаји на тржишту дуга – попут оних из 2000. и 2008. године – могу преко ноћи срушити прецењена тржишта акција. Чак и у нормалним временима, додаје Далио, слободан проток капитала је кључан за пословање предузећа, а ово, свакако, нису нормална времена.
До сада, Влада САД је позајмила огромну количину новца, и то се наставља, без знакова успоравања. Америчка влада се данас бори и да отплати камате на све брже растући спољни дуг. Шта ту може да уради Трамп, осим да отима туђу имовину, и да тако купује време, а то америчку империју, каже бразилски геополитичар Пепе Ескобар, претвара у "империју сталних пљачки и препада".
Сада, међутим, Кина, па чак и Европска унија желе да са реше огромних количина токсичног америчког дуга.
Шта нас учи прошлост? Или: шта може да нас научи? Неке важне лекције показала нам је криза из 2008. Коначно, да ли ће се берзе срушити 2026? То је мање важно питање, на које још нико нема поуздан одговор.
Пропаст је, у сваком случају, неминовна. Међутим, своју пропаст, Израеле, каже библијска изрека, носиш у себи самом.