Свет
Карнеги фондација: Мађарска и Словачка структурне препреке унутар ЕУ
Шок који је изазвала администрација "Трамп 2.0" покренуо је бројне дискусије о потреби да се темељно преиспита и редизајнира међународна подршка демократији, наведено је у извештају
Европска испостава Карнеги фондације у извештају за 2025. годину наводи да је "инверзија америчке спољне политике, од подршке демократији ка подршци аутократији, бацила забрињавајућу сенку на политику Европске уније према демократији".
"Политички лидери Европске уније свакако су препознали потребу да и Унија и поједине државе-чланице – а у неким случајевима и европске владе ван EУ – покажу способност да доследно посвете пажњу демократији без ослонца на САД као водећег фактора у овој агенди, барем док је Доналд Трамп на власти", наведено је у извештају.
Карнеги Европа у поменутом извештају врло одређено дефинише проблеме који тиште Европску унију у својству преостале оазе "демократије". То су, као што је лако претпоставити, Мађарска и Словачка.
"...Рани покушаји да се током 2025. године прошири демократска условљеност на државе чланице Европске уније нису имали непосредан конкретан ефекат, али могли би да представљају значајну промену у наредним годинама. Током 2025. постало је јасно да су Мађарска и Словачка све више постале структурне препреке за политику Европске уније у области демократије", наведено је у извештају Карнеги фондације за Европу.
Заокрет ЕУ ка "безбедности"
У извештају се даље наводи да је "амерички преокрет ка аутократији" на много начина повукао европску политику у супротном смеру.
"Осећајући се изоловано због бруталне реалполитике САД, европске владе осетиле су потребу да појачају заштиту своје моћи и благостања. Ова 'двојна лица' ЕУ политике формирају се већ неколико година и сигурно нису само последица Трампове промене политике, али у 2025. години постала су још оштрије дефинисана. Ово изгледа да ће постати трајна особина политика ЕУ: Унија ће осећати и да демократија сада много више зависи од њених сопствених напора и да има мање простора и снаге да се усредсређује на подршку демократији у односу на друге приоритете политике. У том смислу, тренд ка примату безбедности драматично се убрзао у 2025. години. У неколико случајева, ова промена је подстакла подршку демократији, али чешће ју је потискивала са геостратешке агенде", наводи Карнеги фондација у свом европском извештају.
Да у "оази демократије" званој Европска унија још доста тога "не штима", нарочито када је посреди поглед на Стари континент из канцеларије Карнеги фондације, види се и по констатацији, недвосмислено наведеној у извештају, да је Европска унија током 2025. године продубила сарадњу са многим "аутократским режимима" и одбила да на било који критички начин реагује на бројне јасне нападе на "демократске норме".
"...Док се Европска унија више усредсређивала на државе кандидате, глобални аспекти европске подршке демократији остали су нејасни и неодлучни. Политички лидери су говорили о потреби формирања ширих савеза са другим демократијама, али нова партнерства Европске уније садржала су мало конкретно о подршци демократији. У години широко распрострањених про-демократских протеста, ЕУ и њене државе-чланице су се повукле и нису јасно подржале ове брзо растуће грађанске покрете, упркос демократским могућностима које су они представљали", констатовала је Карнеги фондација.
Каква ЕУ такав и "штит"
Извештај Карнеги фондације осврће се и на "Европски штит за демократију", контроверзну иницијативу бриселских бирократа покренуту ради тобожњег јачања отпорности демократије унутар ЕУ.
"Иако је (Европска) комисија проширила штит тако да обухвати и друге аспекте стратегије за демократију ван онлајн мешања, као што је укључивање грађана, ти елементи нису имали значајнији садржај. Штит и даље треба да пронађе праву равнотежу између превише благе контроле информационог простора и превише строго ограничавања плуралистичких дебата", наводи Карнеги фондација.
"Густ спектар унутрашњих закона Европске уније о демократији и других мера свакако је био импресиван, што представља значајну промену у односу на претходне године. Међутим, ефекат ових мера остао је неизвестан, јер је екстремна десница наставила да добија на утицају – иако је такође трпела поразе и преокрете. Ове мешовите тенденције одражавале су не само снагу, већ и слабости алата Европске уније за демократију", констатовано је у извештају.
"Шок који је изазвала администрација Трамп 2.0 покренуо је бројне дискусије о потреби да се темељно преиспита и редизајнира међународна подршка демократији – брига која се појачала у првим данима 2026. године, у контексту догађаја у Венецуели и Ирану. У пракси, Европска унија је постигла ограничен напредак у таквом редизајну, иако је то свакако потреба која је веома присутна међу политичарима и која ће вероватно утицати на агенду за демократију у будућности. Слаби знаци промена у политици Европске уније у 2025. вероватно представљају почетак дугог и дубљег процеса прилагођавања подршке демократији", наведено је у извештају.
Држећи лекцију Бриселу као оази демократије по мери Трампових противника у САД, Карнеги фондација је изоловала по пет корака предузетих од стране бриселске бирократије, који су ишли у корист, односно против те врсте "демократије".
Када је Брисел "подржавао" Молдавију – односно, поштено говорећи, када се мешао у тамошње изборе и политичке прилике – то је, према оцени Карнеги фондације, било добро. Добро је, према истом извору и то што је "демократија" постала још значајније питање у процесу проширења Европске уније, а добро је било и покретање "Европског штита за демократију", као и наставак примене Закона о дигиталним услугама (Digital Services Act), упркос, како је дословно у извештају наведено, притиску америчких технолошких компанија и администрације Трампа.
Пет најгорих развоја по демократију по избору Карнеги фондације је неодређеност Европске уније у подршци палестинском демократском самоопредељењу, затим то што је бриселски "буџет за демократију" нестао из предлога за следећи дугорочни буџет ЕУ, смањење помоћи пројектима за "демократију", слаб одговор Брисела на бројне демократске протесте широм света и слабости "Европског штита за демократију".
Live
Наш избор
