Зеленски, шеф кијевске хунте, апелује на Европу и на Сједињене Америчке Државе да му помогну. Колико видимо, безуспешно. Председник САД Трамп зна да је овај сукоб већ изгубљен. Он га је, уосталом, и започео.
Европљани и даље ударају у ратне бубњеве. Циљ је, и даље, нанети стратешки пораз Русији, али на речима. Они су способни једино да непотребно продужавају агонију Украјине. Али, Европљани се више чак и не слажу између себе.
Макрон покушава да преговара са Москвом, али у тајности. Немачки канцелар Мерц, који не служи интересима Немаца, већ интересима "БлекРока" и међународних финансијских мешетара, није га чак ни поздравио на последњем самиту. Да ли је готово са "коалицијом вољних"? "Вољних", наравно, за рат са Русијом.
Немачки канцелар, уосталом, има озбиљније невоље. Све анкете показују да подршка Алтернативи за Немачку (АфД) постаје све гласнија, јер АфД захтева хитне преговоре са Москвом.
Остатак ЕУ?
Белгија се повлачи. Италија покушава да се снађе и у Вашингтону и Бриселу, али успева само у једном: да, како каже италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", демонстрира глупост владајуће класе. Сличне, а можда и још веће проблеме има и Британија, у којој глас све снажније одјекује глас Фаража, који се противи рату.
Последња, крвава поглавља украјинског рата
Европа је, наравно, у паници. Сви виде шта се дешава. Јер, једна чињеница је неоспорна, неумољива, додаје Марћиљано: "Русија је победила у Украјини".
Руска војска завршава са ослобађањем Донбаса, а оно што што још остало од снага кијевске хунте или је у потпуном нереду, или се налазе у окружењу.
Украјина је, чак и више него Европа, такође у паници. Лука Одеса је потпуно опустошена, наставља италијански писац, што спречава бродове под лажним заставама да испоручује оружје. А руска војска се сада спрема да освоји и последњу преосталу кијевску луку на Црном мору.
Разни извори, тврди Марћиљано, говоре да већина украјинског становништва чека Русе: "Све је готово". Земља чека Русе да их ослободе корумпираног режима који је довео до колапса и трагедије Украјине...
Свиђало се то нама или не, каже италијански писац, рат у Украјини се спрема за своја последња, крвава поглавља, а то је, сада, само питање недеља. Тако би се, можда, могло спречити да руска војска стигне до Кијева и обрачуна се са кијевском хунтом и малим комедијашем из Кривог Рога...
Повратак Украјине у 19. век
За то време, систематска и масовна руска бомбардовања уништавају целу индустријску мрежу, транспорт и инфраструктуру Украјине. Међутим, циљ Русије није, како то тврде западни медији, терор над цивилним становништвом, да оставе становништво без струје, воде и без грејања.
У питању је нешто друго, пише руски публициста Сергеј Полетајев за РТ интернешенел: руски удари демонтирају целокупни енергетски систем, који је изградио Совјетски Савез и који представља темељ индустрије и војних потенцијала Кијева.
Циљ руских удара је, додаје он, да врате Украјину, или оно што од ње буде остало, у 19. век. Да је Русија желела да остави Украјинце без грејања, могла је то да учини још током прве ратне зиме, за шта је имала могућности, а има их и сада, додаје Полетајев.
Ови удари, примећује руски публициста, пре свега имају дугорочне стратешке импликације. Питање грејања ће вероватно бити решено у Украјини после сукоба. Неке зграде са оштећеним цевима, посебно у Кијеву, остаће ненастањиве, али то не би требало да представља велики проблем с обзиром на смањење броја становника. Нека подручја могу обновити термоелектране; богатији квартови могу прећи на топлотне пумпе.
Међутим, проблеми са електричном енергијом ће остати. Они који су посетили земље у развоју, или постсовјетске државе попут Грузије или Јерменије, знају шта то значи.
Демилитаризација кроз деиндустријализацију
Тешка индустрија не може да опстане у таквим условима, каже Полетајев. У Грузији, на пример, индустрије су се срушиле не због распада СССР-а и грађанског рата, већ зато што је несташица енергије достигла 50 одсто током 90-их. Фабрике нису могле да раде због енергетског дефицита. Фабрика авиона у Тбилисију је затворена, рударска индустрија је пропала, а лука у Батумију је престала са радом. Чак је и метро у Тбилисију радио само до девет увече.
Пре рата, Украјина је извозила електричну енергију у Европу. Сада трпи енергетски дефицит, који Европа једноставно не може да надокнади. Енергија се, уосталом, плаћа. Украјина, некада моћна индустријска република у оквиру Совјетског Савеза, претвориће се у рудиментарно аграрно друштво, слично најсиромашнијим државама у Африци или Азији. Опоравак од овога могао би да потраје годинама, ако не и деценијама – под условом да га уопште буде.
Очигледно је да аграрна држава не може имати снажну војску. Циљ Русије је јасан, закључује Полетајев: демилитаризација Украјине кроз деиндустријализацију.