Споразум дуг шест деценија који регулише муслиманске и јеврејске молитве на најосетљивијем светом месту у Јерусалиму "распао се под притиском јеврејских екстремиста које подржава израелска влада", упозоравају стручњаци.
Низ хапшења муслиманског особља задуженог за старање о комплексу, забране приступа за стотине муслимана и појачани упади радикалних јеврејских група кулминирали су ове недеље хапшењем имама џамије Ал Акса и упадом израелске полиције током вечерње молитве прве ноћи Рамазана.
Поступци јерусалимске полиције и унутрашње безбедносне службе Шин Бет, које су сада под вођством крајње деснице, представљају раскид са статусом кво који датира из периода након рата 1967. године.
Тај договор предвиђа да је само муслиманима дозвољено да се моле у светом комплексу око џамије, познатом муслиманима као Ел Харам ел-Шариф, који обухвата и светилиште Куполу на стени из седмог века.
За Јевреје је то Брдо храма, место првог храма из 10. века пре нове ере и другог храма, који су Римљани разрушили 70. године нове ере.
Промене статуса кво су историјски показале потенцијал да изазову немире и сукобе у Јерусалиму и на окупираним палестинским територијама, са одјеком широм света.
Посета тадашњег израелског опозиционог лидера Аријела Шарона 2000. године покренула је другу палестинску интифаду, која је трајала пет година, а Хамас је свој напад на Израел у октобру 2023, у којем је убијено 1.200 Израелаца и који је покренуо рат у Гази, назвао "Потоп Ал Аксе", тврдећи да је изазван израелским кршењима у јерусалимској џамији.
"Ал Акса је окидач", рекао је Данијел Сајдеман, јерусалимски адвокат који је редовно саветовао израелске, палестинске и стране владе о правним и историјским питањима у граду.
"Обично је реч о истој ствари – стварној или уоченој претњи интегритету светог простора. И управо томе сведочимо. Провокација је често било током Рамазана, али сада су ствари експоненцијално осетљивије. Западна обала је буре барута", додао је.
Тензије око џамије Ал Акса постепено су расле како су крајње десничарски Израелци преузимали кључне безбедносне позиције.
Министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир – који је пре ступања на дужност имао осам кривичних пресуда, укључујући подршку терористичкој организацији и подстицање расизма – изјавио је да жели да подигне израелску заставу у комплексу и изгради синагогу на том месту.
Бен-Гвир је током протекле године више пута давао запаљиве изјаве приликом посета Ал Акси и подржао низ једностраних промена статуса кво, омогућавајући Јеврејима да се моле и певају у комплексу.
У јануару је на место начелника јерусалимске полиције поставио идеолошког савезника, генерал-мајора Авшалома Пеледа, а уз наводну подршку премијера Бенјамина Нетанјахуа дозволио је Јеврејима да уносе штампане молитвене листове на то место, што представља све очигледнија кршења договора.
"Статус кво се распао јер се молитве одржавају свакодневно", рекао је Сајдеман.
"У прошлости је полиција била веома строга у спречавању било какве провокације… али ове мере су демонстрација поруке: 'Ми овде контролишемо ситуацију, навикните се или се склоните.'"
Током прве недеље Рамазана, полиција је продужила јутарње сате посета за Јевреје и туристе са три на пет сати, у још једној једностраној промени статуса кво.
У понедељак је имам Ал Аксе, шеик Мохамед ел-Абаси, приведен у дворишту џамије, према наводима палестинске новинске агенције Вафа, а снимци на друштвеним мрежама приказали су нови упад полиције у комплекс у уторак увече током прве ноћне молитве Рамазана.
У среду ујутру, око 400 досељеника ушло је у комплекс и, према сведочењима, певало, играло и гласно се молило.