Свет
Реформа Савета безбедности УН: Има ли места за нове сталне чланице?
Став Москве је јасан – проверена реформа СБ УН без угрожавања његове ефикасности. Неспоран је захтев за повећањем броја несталних чланица, али су једина препрека сталне чланице са правом вета, оцењује некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић
Генерална скупштина Уједињених нација одржала је међувладине преговоре о питању праведне заступљености и проширења чланства у Савету безбедности, као и о другим питањима у вези са реформама рада овог тела. Расправа се, између осталог водила око тога да ли треба проширити места за сталне чланице или само за несталне, и са каквом би позицијом оне ушле у СБ УН, као и о јачању улоге афричких земаља.
Главни камен спотицања је и током ранијих расправа било право вета, док Афричка унија од 2005. године захтева да се Африци доделе најмање два стална места са правом вета и пет несталних места у СБ УН. Афричке земље до сада нису успеле да постигну консензус о механизму за избор својих потенцијалних сталних представника.
Како до реформи СБ УН, има ли места за нове чланице и колики је оптималан број чланица?
Говорећи о реформама у СБ УН, стални представник Кине при Уједињеним нацијама Фу Конг реформи Савета безбедности, изнео је три кључне тачке. Прво, он је нагласио да Савет не сме да постане "клуб" великих сила и да реформа не би смела да користи само малом броју земаља. Фу је, као другу тачку, истакао потребу за јачањем заступљености земаља у развоју, посебно исправљањем, како је навео, историјских неправди према Африци кроз посебне аранжмане.
Треће, рекао је да реформа мора да буде заснована на дугорочној и стратешкој визији, а не само на тренутним глобалним околностима. Он је истакао и да "Јапан није у потпуности квалификован" за стално место у Савету безбедности УН.
Индија је на међувладиним преговорима одбацила предлоге за трећу категорију чланства у Савету безбедности која би имала дуже мандате и право на реизбор као замену за проширење сталног чланства, називајући то тактиком за одлагање реформи.
Заменица сталног представника Индије Јојна Пател је рекла да ће предлог наставити да оставља Уједињене нације заглављене у кризи легитимитета деценијама.
"Разматрање треће категорије је скретање пажње са суштине која има за циљ да додатно одложи процес и потпуно скрене пут ка реформама, или намерно доведе до неоптималног исхода који би погурао стварне реформе много деценија у будућност на штету легитимитета, кредибилитета и релевантности УН", рекла је она на састанку Међувладиних преговора о реформама на којем се расправљало о категоријама чланства.
Глобални југ, како је речено, није чекао 80 година само да би "прихватио хибридне формуле као утеху или привид реформе".
Начелни став у корист повећања репрезентативности Савета и проверене реформе СБ УН, без угрожавања његове ефикасности, оно је за шта се залаже Русија. Што се тиче географске заступљености, приоритет се мора дати повећању удела земаља у развоју из Африке, Азије и Латинске Америке у Савету безбедности. Оптимално чланство реформисаног Савета, по мишљењу руских представника, како су раније истицали, било би око двадесетак.
И руски министар спољних послова Сергеј Лавров недавно је истакао "принципијелни став Русије у корист проверених реформи Савета безбедности УН, које су осмишљене да допринесу јачању ауторитета и ефикасности овог органа, као и јачању његовог демократског карактера кроз проширење заступљености држава Глобалног југа и Истока".
Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси позвао је крајем прошле године на структурне промене у Савету безбедности Уједињених нација, како би Африка добила већу улогу у обликовању глобалних одлука. Ел Сиси је изнео захтев за светски поредак који би био више "плуралистички".
Некадашњи амбасадор Србије у УН Бранко Бранковић за РТ Балкан подсећа да је још почетком седамдесетих година почело озбиљно да се разматра питање чланства у СБ УН. Како указује, и тада је до неслагања долазило због неслагања пет сталних чланица да нове добију право вета.
"У то доба је било 130 чланица, данас их има 193, и већ је тада речено да је 15 чланица анахронизам и да тај број треба повећати. У току дискусије се искристалисало следеће – нема никаквих проблема да уместо 10 несталних, буде 15 или 20. Тако да би пет региона дали или по једног несталног, више или по два, па да их буде 20. Ту ништа није било спорно", појашњава наш саговорник.
Како истиче, озбиљно питање се поставило кад су у питање сталне чланице.
"Као главни појавили су се с једне стране, Јапан и Индија, Јужна Африка и Нигерија, Бразил и Аргентина, из Европе, Немачка и Италија. У целој тој дискусији се дошло до закључка да чак може да се размишља да се повећа за пет чланица сталних, да би можда у финалу било око 20 несталних и 10 сталних. Ти нови могући кандидати, кандидујући себе очекују право вето и тада је то стало", објашњава Бранковић.
Саговорник РТ Балкан истиче да је јесенас донета одлука да се идуће, 2027. године, под окриљем УН организује велики скуп како би се отворила дискусија о члану 109 Повеље који говори о могућностима давања амандмана на Повељу.
"На тај начин би УН и СБ, тим неким амандманима, постале много ефикасније у очувању мира и међународне безбедности. Тиме би СБ, који је по Повељи одговоран за мир и међународну безбедност, себе организовао тако да не буде разних застоја када је у питању мир. На то се сад чека", наводи Бранковић.
Неспоран је, како додаје, захтев за повећањем броја несталних чланица, али су једина препрека сталне чланице са правом вета.
"Ако би нове сталне чланице прихватиле да буду сталне без права вета, можда би и то могло да прође. Све је то сада на столу. Веома је добро у функцији стварања новог међународног поретка и базе за тај поредак", истиче Бранковић.
Коментаришући став Кине по питању Јапана, Бранковић указује да то значи истовремено да и аспирације Немачке и Италије из Европе, могу да доживе исту судбину.
"Уколико Кина тако каже, Јапан неће проћи. За то му је потребна сагласност пет сталних чланица. Мислим да, по овом рецепту садашњем на ком Кинези инсистирају за Јапан, Немачка и Италија ће такође отпасти за било какву дискусију", сматра Бранковић.
Трампов Одбор за мир и Уједињене нације
Истовремено, док се расправља о могућностима за реформе УН, новоформирани Одбор за мир у режији америчког председника Доналда Трампа тежи да постане пандан УН.
На првом самиту Одбора за мир, Трамп је изјавио да ће Одбор у одређеној мери надзирати рад УН како би се, како је рекао, "осигурало да та организација функционише како треба".
Одбор за мир ће готово увек надгледати Уједињене нације и осигурати да правилно функционишу. Он је навео да УН би требало ојачати "како би се боље бавиле светским проблемима на начине на које то нису чиниле последњих година".
"Побринућемо се да имају добре услове. Помоћи ћемо им финансијски и осигураћемо да су Уједињене нације одрживе", рекао је Трамп.
Осврћући се Трампов Одбор за мир, Бранковић сматра да одбор не може да замени УН и да су то само "Трампове приче".
"И када је реч о финансијској помоћи, о којој говори Трамп, све земље које су у одбору, оне су и чланице УН (осим лажне државе тзв. Косова). Оне морају да се организују и сваке године плаћају одговарајућу котизацију за финансирање УН. О томе да би он дао накнаду и помоћ за УН, не треба придавати значај", каже Бранковић.
Live
