Трампове опције у Ирану: Игра "кукавице" са озбиљним последицама

Амерички председник Доналд Трамп наредио је масовно гомилање снага на Блиском истоку – највеће у протекле две деценије, са трећином свих америчких пловила, 200 авиона и читавим низом пројектила који су се сада "нагурали" у регион.

Виткоф: Трамп радознао због чега Иран није попустио под притиском САД

И, како је за "Фокс њуз" рекао Трампов изасланик Стив Виткоф, није му јасно зашто Иран одбија да "капитулира" пред његовим захтевима.

Инат Исламске републике и огромно америчко војно присуство сада значе да Трамп има читав низ опција ако се одлучи да нападне Иран, пише "Економист" у својој анализи ситуације на Блиском истоку.

Лист подсећа да је Трамп већ једном наредио бомбардовање нуклеарних постројења Ирана. Сада, ако нареди нови напад, распон мета ће бити много већи, а последице несагледиве.

Нови преговори Вашингтона и Техерана наставиће се у Женеви 36. фебруара, Али, како је објаснио Виткоф, упркос притиску САД, Иранци никако да попусте. Проблем је што одржавање овог нивоа војног присуства кошта и може да остави друге регионе изложеним.

Ако Трамп изгуби живце и нареди напад, његови генерали ће морати да изаберу мету.

"Економист" наводи да би могли да крену на ајатолаха Алија Хамнеија, врховног вођу Ирана, и оне који су му блиски.

Трамп се можда нада сличном исходу као у Венецуели, где би друга фигура у иранском руководству, склонија склапању договора и Америци уопште, преузела контролу.

Многи у региону верују да су дискретни преговори о таквом исходу већ у току. Али с обзиром на бес у Ирану након протеста прошлог месеца, постављање још једног члана постојећег режима Иранци би могли сматрати издајом Америке након што је Трамп обећао да ће притећи у помоћ демонстрантима.

Иранска Револуционарна гарда: На врхунцу смо наше борбене готовости

Америка би такође могла да циља Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), војно крило режима, које је учествовало у сузбијању протеста. То би могло да укључи напад на локално седиште ИРГЦ-а или убиство руководства.

САД би такође могле да покушају да униште војне циљеве, укључујући редовну војску. Америка би могла да одлучи да нападне иранске базе балистичких ракета које прете америчким базама у регионима, као и њиховим савезницима. Такође би могла поново да усмери пажњу на преостале иранске нуклеарне објекте. Војна операција би могла да погоди свих пет врста циљева.

Иран, неизбежно, разматра и своје опције. Његово ратно ваздухопловство је мало и застарело, али је Техеран изградио застрашујућу силу балистичких и крстарећих ракета и дронова дугог домета што је показао у рату са Израелом.

Иран на Трампове претње: Ако будемо присиљени, бранићемо се и одговорити као никада раније

Иран би могао поново да нападне Израел, иако би то значило увлачење још једног иранског непријатеља у нови рат. Такође би могао да циља америчке базе широм региона, посебно државе Персијског залива, као што је то учинио у Катару прошлог лета.

"У претходним рундама било је јасно да ће удари бити кратки и ограничени и да све стране траже одступање", рекао је неименовани високи израелски официр. "Ирански лидери овог пута могу да раде на истој претпоставци – да је сваки удар увод у даље преговоре. Али величина снага које су распоредили Американци и разговори о промени режима могли би их навести да поверују да немају шта да изгубе и да испале све што имају у свим правцима."

То би могло да укључи и подстицање иранских савезника, Хезболаха у Либану и Хута у Јемену, да се такође поново активирају.

Све ово оставља Трампа у дилеми. Није јасно шта се нада да ће постићи својим огромним арсеналом.

Обећања да ће казнити ирански режим због сузбијања демонстрација су престала. Поменуо је промену режима. Али је такође нагласио своју жељу за нуклеарним споразумом.

Ваздушни удари можда неће успети да постигну ништа од овога. Ограничени напади ће мало учинити да присиле Иран да направи довољне уступке у вези са својим нуклеарним програмом како би Трамп могао да прогласи победу.

Дуготрајан, велики напад, осмишљен да изазове промену режима, ризикује да увуче Америку у још један дуготрајан рат на Блиском истоку, чије би последице биле веома неизвесне.

Трамп готово сигурно не жели такву врсту учешћа. Можда се још увек нада да може довољно појачати притисак, можда неком врстом ограниченијих удара, тако да ирански лидери капитулирају. Али тешко да би таква бомбардовања сама по себи могла да донесу политичке промене на терену, закључује лист.