
Бивши украјински премијер: Запад покушава да осујети преговоре о Украјини

Група западних земаља, међу којима су Велика Британија, Немачка и Француска, покушава да осујети преговоре о Украјини, укључујући и изјавама о размештању трупа НАТО на њеној територији, рекао је у интервјуу за ТАСС бивши премијер Украјине Николај Азаров, који је на тој функцији био од 2010. до 2014. године.

"Последње фазе развоја преговарачког процеса показују да западна група земаља, коју предводе Немачка, Велика Британија и Француска, измишља различите начине да у суштини дискредитује овај преговарачки процес и да га осујети. На то су усмерене идеје о размештању трупа 'коалиције вољних' на територији Украјине. На то су усмерене и идеје о такозваној обнови Украјине, јер, ја добро знам, нико неће дати ни динара за било какву обнову. Кијевски режим се сада активно финансира искључиво у војне сврхе", истакао је он.
Азаров је додао да информације о току преговора о решавању сукоба у Украјини не дозвољавају да се постављају било какви оквирни рокови за постизање договора, на пример до лета.
"Тешко ми је да судим, јер не знам да ли је питање тако постављено или није, или је све било усмерено на расправу о територијалном питању, режимима мониторинга и слично", напоменуо је.
Подсећања ради, преговори Русије, САД и Украјине одржани су у Женеви 17. и 18. фебруара. Извори су навели да су разговори вођени у конструктивном духу, али према писању западних медија, територијално питање, које је најпроблематичније, и даље није решено.
Према речима бившег украјинског премијера, стварање демилитаризоване или других зона у Донбасу представља веома ризичну идеју на коју се не сме пристати.
"Идеје које се сада износе, на пример стварање демилитаризоване зоне, при чему би све трупе требало да буду повучене из Донбаса, представљају, према мом мишљењу, веома ризичан потез. Народ Донбаса је 2014. године, након државног преврата, узео оружје у руке и почео да брани своју независност од бандитског режима који је дошао на власт. На тако нешто се никако не сме пристати. А сада се убацују идеје о некаквој слободној економској зони, другим режимима. Какве су то уопште идеје", упитао је Азаров.
Он је такође навео да реални дефицит буџета Украјине за 2026. годину износи око 50 милијарди долара.
"Дефицит буџета кијевског режима износи више од 30 милијарди евра, што је око 50 милијарди долара", рекао је он.
Азаров сматра да чак ни кредит Европске уније у износу од 90 милијарди евра неће помоћи у покривању тог дефицита, јер ће средства пре свега бити усмерена на војне потребе, а не на обезбеђивање макрофинансијске стабилности.
"То је огромна сума – 90 милијарди евра, што је половина годишњег буџета целе Европске уније. Свих 27 земаља, осим неколико које су одбиле учешће, издваја средства за тај фонд. А како се он распоређује? 60 милијарди евра за оружје и 30 милијарди за финансирање дефицита буџета кијевског режима", указао је он.
Бивши украјински премијер је додао да Кијев тражи додатне изворе финансирања.
"Већ су одредили ко ће дати новац – Јапан и Норвешка, која није чланица Европске уније. Подсетићу да су износи које је Јапан издвојио током ових година веома велики, око 10 милијарди долара. И Норвешка је издвојила око 14 милијарди долара", навео је.
Он је оценио да наведене земље тврде како су се "ујединиле под паролама заштите Украјине", али да их, према његовом мишљењу, у стварности то не занима.
"Реч је о координисаној политици западних земаља и о стварању агресивне државе усмерене против Русије. Они усмеравају Украјину против Русије, боре се против Русије, али уништавају пре свега саму Украјину и украјински народ", нагласио је Азаров.






