СВО из кинеског угла: Свет не треба да се пита ко ће победити – већ како постићи мир

Хегемонизам, блоковска политика и конфронтациони савези воде само у рат, а у сукобима нема победника

Кинески лист на енглеском језику "Глобал тајмс" објавио је редакцијски коментар посвећен четвртој годишњици Специјалне војне операције Русије у Украјини, у којем је наведено да овај сукоб превазилази "пуке добитке и губитке на бојном пољу" и "доводи у питање начин на који свет тумачи будућност безбедности, моћи и мира".

Четири године након почетка сукоба, динамика је значајно преобликовала стратегијске односе међу великим силама, укључујући САД, Европу и Русију, гурнувши међународни систем у нову структурну фазу, истиче "Глобал тајмс".

Како се додаје, Сједињене Америчке Државе искористиле су сукоб да ојачају свој утицај над Европом, учврстивши улогу НАТО-а кроз наративе о безбедносним претњама.

"То је Европу учинило све зависнијом од Вашингтона у области безбедности и приморало је да реструктурира своје енергетске изворе, продубљујући ослањање на САД. Истовремено, европска тежња ка стратешкој аутономији претрпела је озбиљне ударце. Енергетска криза, раст војних издатака и унутрашње политичке поделе ослабиле су способност Европе да делује као независан стратешки актер, значајно умањујући њену улогу у надметању великих сила. У међувремену, Русија је, под свеобухватним западним санкцијама, убрзала свој заокрет ка Истоку, продубљујући сарадњу са незападним земљама", наводи кинески лист на енглеском језику.

Четири кинеске поуке

Такође, "Глобал тајмс" наводи четири поуке које би, према кинеском руководству, свет требало да извуче из сукоба Русије са Украјином.

Прво, рат показује да ослањање на логику хегемоније не може донети стварну безбедност. Без обзира на то ко је у Белој кући, стратешки приоритет Вашингтона остао је доследан: учвршћивање глобалног утицаја кроз спољне сукобе. Такав приступ вођен интересима отежава напоре да се сукоб оконча.

Друго, тренутна безбедносна ситуација у Европи показује да ослањање на спољне силе није довољно за истинску сигурност. Појачани притисци натерали су многе европске лидере да преиспитају своје стратегије, подстичући бројне земље да раде на развоју сопствених војно-индустријских капацитета. У дипломатском смислу, Европа постаје све прагматичнија.

Треће, преливање последица сукоба захтева пажљиво праћење.

"Учешће Јужне Кореје у НАТО иницијативи ПУРЛ за издвајање средстава како би Украјина куповала оружје само одлаже изгледе за решавање руско-украјинског сукоба", изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Она је додала да ће Русија, као одговор, бити приморана да искористи своје право на одмазду.

"Разматрања Јужне Кореје неизбежно су под утицајем стратегије САД. То такође показује да САД не одбацују могућност увлачења североисточне Азије у сукоб ради стицања додатних преговарачких адута, што је веома опасно за регионалну безбедност", рекао је Тјан Девен, истраживач Института за руске, источноевропске и централноазијске студије при Кинеској академији друштвених наука.

Четврто, сукоб је разоткрио недостатке постојећих међународних безбедносних оквира. Мултилатералне институције попут Уједињених нација имале су ограничену улогу, што указује на хитну потребу за унапређењем глобалног управљања безбедношћу. У том контексту, све више долази до изражаја значај кинеске Иницијативе за глобалну безбедност и Иницијативе за глобално управљање. Ефикасно управљање кризама захтеваће подстицање сарадње између Европе и земаља глобалног југа, уз укључивање мултилатералних механизама у координацију великих сила.

Ситуација неће бити суштински промењена у кратком року

"Глобал тајмс" указује да су недавно одржани трилатерални разговори Русије, Украјине и САД, у Женеви, окончани без кључних помака, наводећи изјаву Тјан Девена да је вероватно да ће се ситуација у руско-украјинском сукобу у кратком року суштински променити

"Иако Кина није страна у украјинској кризи, активно је укључена у тражење решења. Кина је објавила документ у коме износи свој став о политичком решењу украјинске кризе, пружајући свеобухватну и изводљиву мапу пута за политичко решење. Дана 13. фебруара, члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине и министар спољних послова, Ванг Ји, састао се са украјинским министром спољних послова Андријем Сибихом, истичући да је став Кине доследан и да се увек заснива на четири тачке које је предложио кинески лидер као основно начело деловања", наводи "Глобал тајмс".

Четири године украјинске кризе служе као оштар подсетник свету: хегемонизам, блоковска политика и конфронтациони савези воде само у рат, а у сукобима нема победника.

"Дијалог остаје једини одржив пут ка решавању криза. Док се дим рата још увек надвија, свет би требало да се не пита ко ће победити на бојном пољу, већ како се може постићи мир", наводи "Глобал тајмс" у редакцијском коментару, објављеном поводом четврте годишњице Специјалне операције руских снага у Украјини.