Ако је икада постојала савршена илустрација функционисања немачке бирократије у ери "отворених врата", онда је то Хусо Б. из Босне и Херцеговине. Тражен од органа реда још из времена пре интернета какав данас познајемо, уредно је исплаћиван сваког месеца преко списка за социјалну помоћ.
Како пише "Зирохеџ", Хусо Б. је под правоснажним налогом за депортацију већ 23 године, његов досије је пун кривичних пресуда, али држава Немачка једноставно не може да га пронађе. Суд не може да му уручи позив, полиција немоћно слеже раменима, али га социјална служба види савршено јасно – и то сваког првог у месецу.
Наиме, када је Окружни суд у Келну покушао да му суди због преваре, будући да се терети да је у три одвојена случаја преварио један ланац дрогерија за износ од неколико хиљада евра, испоставило се да је Хусо мистериозно нестао. Судски позив није могао да му буде уручен на адреси његовог смештаја за тражиоце азила, јер поштар "није могао да га пронађе", нити да остави документа у сандучету. И тако је рочиште отказано, а поступак обустављен.
Док судови и полиција воде филозофске расправе о томе где се Хусо Б. налази, социјална служба нема дилему, а има његову адресу и његову породицу у евиденцији. Позната им је и његова месечна исплата прецизна до цента. Резултат: 7.250,77 евра месечно, односно око 87.000 евра годишње, плус стан. Наравно, без кирије.
Али не лези враже, исто сандуче које нису могле да нађу градске власти, пронашли су новинари "Билда" и то много брже. И не само сандуче, нашли су и Хуса. Главом и брадом.
Пред новинаре је стао храбро, тврдећи да нема проблема са законом, шта више последњи пут је предмет истраге био 2014. године.
Истраживачки подухват новинара није остао без ефекта, па, након што је "Билд" разоткрио неспособност немачких власти, оне су реаговале:
"Тренутно се трага за њим. Међутим, не постоји налог за хапшење. То би било несразмерно с обзиром на оптужбе. Ипак, сада ћемо да искористимо истраживање 'Билда' као повод да поново проверимо да ли се налази на тој адреси", казао је главни тужилац Келна Улрих Бремер.
А до тада, Хусо живи не као у вицу, већ као у бајци – једини човек којем је пошло за руком да истовремено не постоји за правосуђе, али да постоји за трезор.