Амерички председник Доналд Трамп одржаће ноћас говор о стању нације, годину и месец дана по повратку у Белу кућу.
По низу питања – миграција, економија, царине, спољна политика – земља је дубоко поларизована, а избори на средини мандата се приближавају.
Економија
Подаци објављени крајем прошле недеље показали су да се годишњи раст БДП-а у последњем кварталу 2025. године успорио на 1,4 одсто, што је мање од три процента колико су прогнозирали многи економисти. Успоравање је делимично приписано рекордно дугом затварању владе прошле јесени, које је трајало 43 дана.
Економија је показала већу отпорност на Трампову политику царина него што су неки економисти и демократе упозоравали. Око 130.000 нових радних места је додато у јануару, а трговци на мало извештавају о снажној потрошњи.
Царинe
Трампова карактеристична економска политика, која га је довела до увођења изузетно широког спектра увозних царина на робу из скоро сваке земље света, сада је у нереду, захваљујући прошлонедељној пресуди Врховног суда којом је она укинута.
У том контексту, суд је прошле недеље задао разарајући ударац царинском режиму пресудивши да је прекорачио своја овлашћења према Закону о међународним ванредним економским овлашћењима.
Пресуда оставља сенку неизвесности око Трампове стратегије коришћења царина за подстицање ренесансе америчке производње.
Парадоксално, Трамп би заправо могао политички да профитира од одбијања, не само зато што се већина бирача противи царинама и верује да оне чине живот мање приступачним. Тај став поткрепљују економске студије које сугеришу да царине доприносе инфлацији. Њихово укидање би такође могло да ослободи америчке произвођаче од одмаздних царина из других земаља.
Миграција
Акције маскираних агената Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ) и Царинске и граничне заштите на улицама Минеаполиса и других градова у којима су два америчка држављанина убијена изазвале су отпор код дела бирача.
Иако је проблем илегалних миграната нешто што "жуља" већину обичних Американаца и оних који су држављанство добили званичним путем, насилне акције и спинови мејнстрим медија о отимању деце из наручја мајки, поларизовали су друштво.
Спољна политика
Трампово обећање да ће "Америка (бити) на првом месту" и да се повући из "вечних ратова" на другим крајевима планете, делује мало климаво у тренутку када се огромна америчка армада креће ка Ирану.
У радикалној промени тона, чак се наводи да председник разматра велику војну кампању осмишљену да доведе до промене режима у Ирану, свеобухватну амбицију која подсећа на инвазију на Ирак 2003. године под Џорџом В. Бушом, коју је Трамп више пута критиковао као грешку.
Претња сукоба са Техераном долази нешто више од месец дана након што се сличан сукоб са Венецуелом завршио тако што је Трамп наредио снагама да отму председника земље, Николаса Мадура – кога је администрација назвала "наркотерористом".
У првим недељама године, Трамп је такође подстакао тензије са НАТО-ом захтевајући да Данска – чланица Алијансе – уступи Гренланд.
Председник се представљао као миротворац и отворено се залагао за Нобелову награду за мир, све време тврдећи да је окончао седам или осам ратова.
Прошле недеље је покренуо свој много хваљени Одбор за мир, који се различито промовише као средство за доношење мира у Газу, или амбициозније, као алтернатива Уједињеним нацијама. Али до сада, традиционални европски савезници САД су одбили да се пријаве.
Криминал
Трамп тврди да је смањио убиства и насилни криминал на најнижи ниво у последњих 125 година кроз своју "оштру политику" која се манифестује распоређивањем Националне гарде у неколико градова којима управљају демократе, укључујући Вашингтон.
Упркос тврдњама демократа да земља никада није била безбеднија него под Џозефом Бајденом, подаци Савета за кривично правосуђепоказују да ће стопа убистава 2025. пасти на најнижи забележен ниво – четири на 100.000 становника.
Здравље
Раст трошкова здравствене заштите изазвао је талас незадовољства у САД. Анкете показују да је више од половине Американаца изразило страх да ове године неће моћи да приуште основне здравствене услуге.
Уз смањења или укидања федералних програма попут "Медикејда" и "Обамакера", агенда "Учинимо Америку поново здравом" (Маха), коју заговара Роберт Ф. Кенеди Млађи, министар здравља, доживела је негативне реакције усред забринутости да су његове политике поткопале политику вакцинације и ослабиле инфраструктуру јавног здравља кроз смањење финансирања научних истраживања и слабљење прописа о заштити животне средине намењених борби против загађења.