Украјинa je примила више финансијске помоћи од Европске уније у последње четири године него Мађарска од свог приступања Унији 2004, казао је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто.
Изражено у бројкама, ЕУ је од фебруара 2022. пружила Украјини 193 милијарде евра помоћи, што је, како тврди Сијарто, "три пута више" него што је Мађарска добила од приступања.
Зато је оптужио ЕУ за неправилну расподелу средстава, тврдећи да "жели да потроши све средства на "безнадежан рат" који не може да се добије, бацајући новац Европљана у бездан", пренео је МТИ.
Подсетио је и да је на столу захтев за додатним зајмом од 90 милијарди евра и нагласио да је тврдња да ће Украјина тај дуг вратити "дрска лаж".
"Када, из којих извора и како би Украјина могла да врати и један једини евро", упитао је Сијарто.
Поред тога, мађарски министар спољних послова је указао на планове ЕУ да издвоји чак 360 милијарди евра за Украјину у следећем седмогодишњем буџету, што би се реализовало кроз зајмове или прерасподелу средстава из других сектора. У том случају, упозорио је, "државе чланице би умирале отплаћујући зајам, а наши унуци и праунуци били би задужени".
Такође је нагласио да је јасно је да постоји координација између Европске комисије и Украјине у вези са блокадом транспорта нафте кроз нафтовод 'Дружба'".
Он је додао да украјински министар спољних послова Андреј Сибиха није могао да одговори на питање зашто не дозвољавају независним стручњацима из Мађарске и Словачке да испитују нафтовод "Дружба", преноси Мађарнемзет.
Према његовим речима, тиме је постало јасно да Европска комисија и Украјинци делују заједно у блокади испорука нафте кроз тај нафтовод.
Он је навео да је Сибиха, када му је постављено питање о доласку мађарских и словачких стручњака у Украјину, након дуже тишине рекао да о томе мора да се консултује.
Констатовао је да је из овог разговора јасно да техничких, физичких или инжењерских препрека за поновни транспорт нафте кроз нафтовод нема.
Према његовим речима, ЕУ жели да настави рат, јер би мировни споразум сада био штетан за Украјину и ЕУ, додајући да грађани, када се рат заврши, могу да поставе питање зашто нису потписали бољи споразум још раније.
Посебну забринутост изразио је због кршења права мањина у Украјини и политике присилне регрутације.
Критике на рачун Брисела изнео је и због "укидања историјских циљева ЕУ" и настојања да се "претвори у војни савез који би предвиђао војне обавезе за своје чланице", те изразио забринутост због покушаја да Мађарска буде увучена у сукоб. Поновио је и да његова земља неће подржати планове који би могли да доведу до слања мађарских трупа у Украјину, до слања новца Кијеву и поновио противљење идеји о пријему Украјине у ЕУ.
Према његовим речима, ЕУ жели да настави сукоб, јер би мировни споразум сада био штетан за Украјину и ЕУ, додајући да грађани сутра, када се постигне мировни споразум, могу да поставе питање зашто нису потписали бољи споразум још раније.
У закључку навео је да Мађарска мора да остане неутрална у овом сукобу, истичући да је циљ владе очување мира и безбедности, као и улагање у властити економски развој уместо у ратну машинерију. Зато је позвао парламент да подржи предлог резолуције која се противи увођењу Мађарске у сукоб, наглашавајући да је то кључна гаранција за националну сувереност и очување мира у земљи.
"Стога, с поштовањем молим своје колеге посланике да подрже предлог парламентарне резолуције поднет на ову тему, што ће бити важна гаранција и подршка владином ставу у борбама у Бриселу у наредним недељама и месецима, јер Мађарска мора да остане ван овог рата", закључио је он.