Пензионисани амерички адмирал Џејмс Ставридис сматра да би тенкови које је Запад послао Украјини могли да утичу на ток рата али је упозорио и да Кијеву сада јединомогу да помогну авиони.
Ставридис, који је један до директора у инвестиционој фирми "Карлајл груп" и председавајући одбора Рокефелер фондације, каже да је пешадија и даље "краљица бојног поља", али да модерно оружје и опрема захтевају и механизоване снаге и подршку из ваздуха.
Обећања Запада да ће Кијеву послати тенкове створило је код Украјинаца осећај да сада имају могућност нешто да промене, а упркос коментару портпарола Кремља да НАТО тенкови "горе као и сви други", Руси су, наводи Ставридис у ауторском тексту за "Блумберг", забринути и то, тврди он, са правом, јер тенкови наводно пружају Украјини три предности.
Прво и најважније, јединство савезника да обезбеде оклопне снаге је снажан сигнал трансатлантске солидарности. Морал је јака и значајна сила на бојном пољу. Владимир Путин је рачунао на то да су савезници до сада пукли суочени са несташицом гаса у Европи и немирном јавношћу, али ове најаве показују да та теорија није истинита, пише Ставридис.
Друга предност тенкова је начин на који пружају подршку пешадији. Војни професионалци дуго су говорили о пешадији као о "краљици бојног поља", способној да се креће у било ком правцу као краљица на шаховској табли. Али на модерном бојном пољу, тај маневар може бити сувише спор без механизованог оклопа. Уз помоћ тенкова који пружају мобилну ватрену подршку, релативно брзих оклопних транспортера и борбених возила "страјкер", украјинске снаге би требало да буду у стању да се брзо крећу горе-доле дуж стотинама километара дуге линије бојног поља у Донбасу и зауставе било какву руску офанзиву, наводи пензионисани морнарички адмирал у тексту за "Блумберг".
"Коначно, тенкови и оклопни транспортери могу да се концентришу и користе за удар на руске линије фронта у време по избору Украјинаца. Са довољном снагом, могли би да пробију руске линије и да се одвезу до обале Црног мора. Ово би поделило руске снаге, разоткрило њихове бокове, немерљиво закомпликовало њихову логистику и изоловало руске снаге на Криму од саме Русије", додао је Ставридис.
Све ово долази са ризицима, наравно, пише он. Биће изазовно брзо обучити украјинске посаде, не само у индивидуалном дејству различитих врста тенкова и оклопних транспортера, већ и у томе како да их интегришу у јединствену борбену снагу. Логистика за земље које шаљу тенкове биће изазовна; возила се неће сва магично појавити у истом тренутку, већ ће се стизати постепено.
Одржавање и гориво ће такође бити изазов, посебно за америчке тенкове "абрамс", са његовим млазним мотором на турбински погон и сложеним пакетом за команду и контролу. А употреба оклопних возила у комбинованом стилу борбе и избегавање стварања тенковског "поља смрти" које су Украјинци створили око Кијева у раним месецима сукоба - биће кључни изазов, наводи Ставридис.
Ставридис наводи још један аспект на који треба обратити пажњу. "Долазак тенкова моментално тражи више борбених авиона изнад главе, посебно МИГ-29 из совјетске ере и америчких Ф-16. Запад је до сада одлагао слање авиона, али ће се та дебата ускоро захуктати: иако је слање тенкова кључно, борбена ваздушна снага може на крају бити одлучујућа", навео је он.
"Пошто сам провео године као врховни савезнички командант НАТО-а проучавајући европске ратне планове и историју тенковског ратовања на континенту, не могу да замислим управљање тим оклопним снагама без довољног ваздушног покривања. Сећања на тенковско ратовање још увек опседају Европу. Долазак западних тенкова у значајном броју требало би да постане Путинова следећа ноћна мора", закључио је Ставридис у тексту за "Блумберг".