Француски председник Емануел Макрон најавио је ажурирање француске нуклеарне доктрине, искључујући могућност заједничке европске контроле.
Како је истакао, у понедељак, 2. марта, ће одржати говор о француском одвраћању у Европи, односно о доприносу француског нуклеарног одвраћања сигурности европског континента у суочавању с глобалним геополитичким превирањима, саопштила је Јелисејска палата.
Он ће се јавности обратити са полуострва Брест, где су стациониране четири подморнице са балистичким ракетама на нуклеарни погон које чине океанску компоненту француског нуклеарног одвраћања, преноси "Парисјен".
"Ово ће бити важан тренутак у мандату. Несумњиво ће доћи до неких значајних помака и развоја догађаја", рекао је неименовани званичник француског председништва.
Ово обраћање Макрона представља наставак његовог говора од 7. фебруара 2020. године, у којем је предложио Европљанима "стратешки дијалог" о "улози француског нуклеарног одвраћања" у колективној сигурности Европе.
Лист подсећа да је Француска једина земља у Европској унији, и једина европска земља, осим Велике Британије, која поседује нуклеарно оружје, док су све остале земље заштићене проширеним америчким одвраћањем у оквиру НАТО-а.
Ова најава уследила је због забринутости европских земаља због поузданости америчког нуклеарног кишобрана под председником САД Доналдом Трампом, чије су одлуке и политика изазвале несигурност међу савезницима, пренео је Ројтерс.
Европске земље, иако ослоњене на америчко нуклеарно одвраћање, почеле су да разматрају алтернативне опције, укључујући могућност европског нуклеарног одвраћања.
Немачка је, на пример, отворила разговоре са Француском о развоју европског нуклеарног система, али постоји и забринутост око могућности француског арсенала да заштити цело европско тло, као и о подели трошкова и контролама над нуклеарним одлукама.
Француска наглашава да би било потребно да се улажу милијарде у европске нуклеарне капацитете, што би, према речима НАТО-а, могло да угрози кључну америчку улогу као гаранта европске сигурности.
Иако се европски званичници плаше да би проширена улога Француске могла да захтева развој нових ракетних система, Макрон је нагласио да је Француска одговорна за финансирање свог нуклеарног одвраћања. Он је истакао да ће она настави да буде кључни елемент европске стратешке аутономије, док истовремено одржава "стратешку двосмисленост" о томе када би нуклеарно оружје могло да буде употребљено.
Спољна обавештајна служба Русије недавно је саопштила да Велика Британија и Француска спремају да Украјину наоружају нуклеарном бомбом.
У саопштењу се наводи да су Британци и Французи свесни да њихове намере подразумевају грубо кршење међународног права, пре свега Споразума о неширењу нуклеарног оружја, и да су повезане са ризиком нарушавања глобалног система неширења.