Свет
Откриће острва абортуса: Тајни Сатанин престо усред океана
Недавно се догодило велико географско откриће: у океану је откривено сатанско острво Епстин. То је тајна престоница либералног, западног света. Управо одавде се управљало оним што се зове "либералним пројектом", пише руски писац Александар Проханов
Европа, као и читав Запад саму себе је избрисала из историје. Не верујте оном што вам причају, поготово ако то говоре наметљиво и гласно, и ако су у пропагандне мреже уложене милијарде долара. Показало се да ствари нису онакве како смо их замишљали. Много су горе. Показало се и да Брисел, Париз, Лондон, Вашингтон, Мадрид, или Рим нису истинске престонице западног света.
Недавно се, пише руски писац Александар Проханов за магазин "Завтра", догодило велико географско откриће: у океану је откривено сатанско острво Епстин. То је тајна престоница либералног, западног света. Управо одавде се управљало оним што се зове "либералним пројектом".
Овде је "либерални пројекат" добио своје крајње отелотворење, пише Проханов. "И овде је оно што је Фукујама назвао 'крајем историје'", додаје руски писац и истиче: "Одавде светом влада зло, јер је сваки злочин ритуал, који генерише енергије монструозне моћи."
То је, у ствари, скривени центар апсолутног зла, који су посећивали сви, или готово сви западни лидери, на коме су изводили своје мрачне ритуале. Ови ритуали су проузроковали ужасне последице. Ритуали, ниједан ритуал, није пуко сујеверје. Њихово извођење изазива практичне, у овом случају демонске последице.
Јер, када се малолетници муче на острву, наставља руски писац, монструозни ратови избијају у свету, масакрирају се народи, градови се бомбардују, шире се немири и револуције. Са тим циљем се они и изводе.
Паклени метеорит, обавијен ватреном плазмом, јури ка Земљи...
Када се бебе пробијају иглама, дешавају се земљотреси и цунамији, а успавани вулкани оживљавају, каже Проханов, када се кувано људско месо служи на сребрним тањирима на снежнобелим столњацима, са сјајним кристалом и порцеланом, монструозни метеорит, обавијен ватреном плазмом, јури ка Земљи из свемира.
Можете да забијате главу у песак и правите се да о томе ништа не знате. Можете да се затворите у свој стан и претварате се да вас то не занима. На крају ће, међутим, истинске ђавоље слуге, доћи и по ваше дете, по вашу жену, одевени у костиме разних Мерцова, Макрона, Стармера...
На концу, доћи ће и по вас.
То је тај монструозни метеорит, обавијен ватреном плазмом, који јури ка Земљи из свемира... Јер, то острво је, каже Проханов, "преплављено крвљу убијених беба, попрскано сузама силованих девица и отровано токсичном спермом педофила".
Владари западног света, чак и мали словачки Мирослав Лајчак, долазили су на њега хеликоптерима и луксузним јахтама. Банкари, министри, генерали, кардинали, руководиоци корпорација, власници друштвених мрежа, холивудске звезде... Како би се посвећивали својим ужасним мистеријама, култовима Баалу, Молоху, или, једноставно – Сатани.
Скривена радионица Сатане
За то време, каже овај писац, бебе су цврчале у тигањима, сервиране за столом као прасићи. "Доводили им јата малих девојчица, гнусни старци су се бацали на њих, мучили су их и испуштали крваве мехуриће. Холивудске звезде, иконе шоу бизниса, модерни уметници и кутијери се сливају у побуни греха..."
То је оно што се некад, у древним веровањима, називало "Сатаниним престолом". Откриће тог острва је уистину застрашујуће, јер је, по речима Проханова, показало да су све "европске вредности плавкасти леш одојчета изнетог из собе банкара", а да су "'стубови Европе' ужарено камење из пакла, на коме се малолетници пеку за задовољство садиста".
Иначе, ова "уметничка радионица Сатане" утиче и на савремену моду, крој одела или вечерњих хаљина, облик и боју кравата. Ово зло, примећује Проханов, огледа се и у музици, сликарству и поезији. Оно је, најзад, претворило Газу у крвави масакр и опило народ Украјине.
Треба, на концу, каже овај аутор, истражити и да ли је мала, зубата звер која влада Украјином један од Епстинових острвљана.
Како демоне вратити у пакао
Понекад се чини да је све већ познато и да су све приче испричане. И да је историја дошла до свог краја. Реч "историја" значи управо то: причање прича. Али, никад није. Фукујамин "крај историје" се никад не дешава. Како мисли Проханов, ово откриће, такође, буди наду: можда је историја овим открићем спасла саму себе.
Ускоро ће уследити гласне оставке, спектакуларна самоубиства, драматичне промене... Ипак, Сатану не кажњава судија у тамној одори, ни атомска експлозија. Сатану ће избацити Христ, а његово распеће ће поново засијати изнад света.
У православљу постоји обред егзорцизма, када свештеник, читајући свете молитве, приморава демона да напусти опседнутог. Демон бежи, улази у свињу, она пада са литице и утапа се у мору...
Тако ће бити и овог пута, додаје писац: острво, препуно демона, потонуће у морски бездан из којег је изронило, воде ће се затворити над њим и над остацима злостављача са Волстрита.
Демони ће се, на крају, вратити у пакао.
Најгушћа тачка таме
Ово је најгушћа тачка таме на земљи. Постоје, у историји земаља и народа, пише Проханов, тренуци када се спушта густа тама. Божански извор који храни народ пресушује, сан нестаје.
Народ обузима неверица и очајање. Скептици, гунђала и маловерни се множе. Али, онда се појављују хероји, пише Проханов: "Они који чине херојска дела, умиру мученичком смрћу, говоре свом народу да су бесмртни, да се тачка таме може превазићи и да је божански сан који храни народ непобедив."
Хелада је пала када су престала да се извршавају херојска дела. Рим је пао када су храбри, смели Римљани почели да се посвећују оргијама. Совјетски Савез је пао, отрован перестројком, када су нестала херојска дела.
Време хероја
Писац наводи неколико примера. Током Првог чеченског рата, младића Јевгенија Родионова заробили су фанатици, који су му обећали живот ако се одрекне Русије, руске војске и Православне цркве. Јевгениј је изабрао Русију, војску и Православну цркву. И одрубили су му главу.
Али, захваљујући њему, и њему сличним, руска држава је опстала. "Рођена је из одсечене главе Јевгенија Родионова", додаје он. Данас многи у Русији сликају иконе посвећене Родионову и сматрају га свецем. Свеци не морају да имају златне ореоле око главе.
Или пример Дарје Дугине, кћерке познатог мислиоца Александра, чији је подвиг уистину мистичан. "Својим крхким животом", пише Проханов, "ова чудесна, блистава девојка заштитила је свог мудрог оца, целу руску војску и руски народ".
Сада поново наступа време управо таквих хероја. Јер, једино они могу да пробуде народе на земљи и победе демонске хорде.
Live
