Врховни вођа Ирана Али Хамнеи (86) убијен је у масовном ваздушном удару САД и Израела на Техеран. Тиме је окончана тридесетседмогодишња епоха његове апсолутне власти у којој је био најмоћнији човек Исламске републике и коначна инстанца свих кључних одлука државе.
Владао је нацијом од 90 милиона људи и цивилизацијом старом 2.500 година.
Врховни вођа Исламске револуције Ирана погинуо је на свом радном месту у резиденцији вође, потврдила је иранска влада.
Како се наводи, "у тренутку мучеништва, обављао је своје дужности и био је на радном месту (у својој канцеларији), а овај кукавички напад догодио се у раним недељним јутарњим сатима".
Како су јавили ирански државни медији, у израелско-америчким нападима убијена је и Хаменијева ћерка, као и снаја, зет и унуче.
Хамнеи је био врховни вођа Ирана. Рођен је 17. јула 1939. у Мешхеду.
Као млади студент у Кому, центру теологије, Хамнеи је упијао традиције шиитског ислама и радикално ново размишљање новог лидера конзервативне опозиције, ајатолаха Хомеинија.
Хамнеи се придружио верском опозиционом покрету ајатолаха Хомеинија 1962. године, пише Би-Би-Си.
Десет година након Исламске револуције, постао је врховни вођа, а претходно је обављао функцију председника Ирана од 1981. до 1989. године.
Пошто је у августу 1981. убијен тадашњи председник Мухамед Али Раџаи, свега 28 дана по ступању на дужност, Хамнеи је у октобру исте године изабран за наследника са скоро 97 одсто гласова, постајући први свештеник на председничкој функцији у историји Ирана.
Улога Хамнеија у Исламској револуцији
Хамнеи је био гласни противник шаха Ирана - Мохамеда Резе Пахлавија (оца бившег престолонаследника Резе Пахлавија), током 1960-тих и 1970-тих. Постао је близак сарадник ајатолаха Хомеинија и помогао је у ширењу његових учења кроз проповеди, списе и тајне покрете.
Након Исламске револуције 1979. године, Али Хамнеи је постао заменик министра одбране и помогао је у организовању Корпуса гарде исламске револуције (ИРГЦ).
Када је реч о спољним питањима, Хамнеи је заузимао тврдокорне ставове.
Антиамериканизам је, у Хамнеијевом наративу, темељни елемент идентитета Исламске Републике. Више пута наглашавао да слоган "Смрт Америци" не значи смрт америчком народу, већ америчкој политици, али је касније тврдио да то "није само слоган, већ политика", подсећа РТС.
Више пута позивао на укидање Државе Израел - јавно доводећи у питање да ли се Холокауст догодио.
Док су се председници мењали на изборима (њих седам), Хамнеи је задржао контролу над војском, судством и важним стратешким одлукама.
Хамнеи се залагао за "економију отпора", која омогућава Ирану да се ослони на сопствене снаге и да не зависи од страних тржишта.
Нуклеарни програм
Године 2015. Иран је са светским силама потписао нуклеарни споразум (JCPOA), уз сагласност Хамнеија, током мандата председника Хасана Роханија. Споразум је предвиђао ублажавање санкција у замену за ограничавање обогаћивања уранијума.
Међутим, Трамп је 2018. једнострано повукао САД из споразума и обновио оштре санкције и тада су тензије порасле.
Крајем јуна 2019. године, нове америчке санкције су уведене самом Хамнеију, као и његовој канцеларији, како би се блокирао приступ Ирана међународном финансијском систему.
Избор реформистичког председника Масуда Пезешкијана 2024. године, донео је наду у оживљавање иранске економије и реинтеграцију Исламске Републике у међународну заједницу.
Разговори САД и Ирана одржани су 2025, али наде у постизање детанта са Западом су уништене нападом Израела на Иран усред тих разговора.
Осам месеци касније, Иран и САД су започели још једну рунду индиректних преговора, уз посредовање Омана.
Ирански председник Пезешкијан, уочи треће рунде нуклеарних преговора са Сједињеним Америчким Државама, које су стално оптуживале Иран да тражи способности за израду нуклеарног оружја, поновио је званични став земље о нуклеарном оружју, истичући да је ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, забранио развој оружја за масовно уништење, што "јасно значи" да Техеран неће развијати нуклеарно оружје, преноси Ројтерс.
Хамнеи, који има последњу реч у вези са иранским нуклеарним програмом, издао је фатву, односно верски декрет, почетком 2000.тих која забрањује развој нуклеарног наоружања, подсећа Си-Ен-Ен.
Упркос разговорима са Техераном, Трампова администрација је започела највеће америчко војно гомилање на Блиском истоку у више од две деценије. Трамп је послао помешане сигнале, рекавши да преговори добро иду, док је заговарао промену режима у Ирану.
Изазови
Његова владавина суочила се са вишеструким испитима. Године 2009, избили су масовни протести због наводне изборне преваре. Године 2022, избиле су демонстрације због права жена, а озбиљан изазов појавио се крајем децембра 2025. године, када су економски проблеми прерасли у немире широм земље, а неки демонстранти су отворено захтевали свргавање Исламске Републике, подсећа Си-Ен-Би-Си.
Ретко је путовао у иностранство и живео је повучено у комплексу у центру Техерана. У јуну 2025, у јеку израелско-америчких напада на Иран, обећао је да се неће предати. Тада је упозорио да би евентуални рат прерастао у "регионални сукоб".
Био у посети Југославији 1989.
Хамнеи је као председник Ирана боравио у званичној посети Југославији. Уз највише државне почасти, дочекао га је бивши председник Председништва СФРЈ Раиф Диздаревић.
Он се 2009, скоро 21 годину касније, у једној објави осврнуо на ову посету. Навео је да је био дочекан топло и са великим поштовањем, али да упркос томе што је Југославија била несврстана, ни услед његовог великог инсистирања није хтела да Исламској републици Иран прода конвенционално оружје, попут пушака и тенкова.
Како ће бити изабран његов наследник?
Према уставу, Хамнеијевог наследника мора да изабере исто тело које је изабрало њега: Скупштина експерата верских правника.
Ово је тело од 88 свештеника које, на папиру, народ бира једном у осам година, али у стварности само свештеници најлојалнији Исламској Републици имају право да се кандидују за то, пише Би-Би-Си.
Устав каже да ови свештеници морају да изаберу новог врховног вођу што је пре могуће - али брзо окупљање свих, док је Иран под нападом Сједињених Држава и Израела, може бити тешко из безбедносних разлога.
У међувремену, председник, шеф правосуђа и свештеник члан моћног Савета чувара обично преузимају одговорности вође, наводи британски медиј.
Када је Хомеини умро у јуну 1989. године, Скупштина експерата верских правника изабрала је Алија Хамнеија за новог врховног вођу, променивши устав како би му омогућила да преузме власт јер није достигао потребни ранг међу шиитским свештеницима.
Хамнеи је за врховног вођу изабран са 60 гласова, од могућих 64.