Систематско и потпуно истребљење Индијанаца током 19. века у Северној Америци наговестило је оне што се данас дешава у Гази. Геноцид који се тренутно одвија над Палестинцима само је весник онога што ће се догодити другим народима. Укључујући и европске.
Нажалост, човечавство никада није живело у миру. Хладни рат или "релативни мир" била је само историјски краткотрајна епизода, илузијс у којој је, током последњих 80-ак година, уживала Европа, пише мексички новинар Карлос Бланко на сајту "Воцес дел периодиста".
Треба се, у ствари, припремити за "конвергенцију катастрофа", о којој је говорио француски мислилац Гијом Феј.
Током свог настанка, Енглеска није била много више од прилично сиромашне државе и уточишта пирата, примећује овај аутор. Али, из енглеске нације је створена америчка нација – англосфера, која је, за почетак, прогутала и опљачкала иберијске колоније у Јужној Америци.
Потом је англосфера исто урадила и Европи. Не постоји никакав Запад, тврди Бланко, постоји само англосфера. Идеја о западној цивилизацији је само химера, пропагандна лаж, којој је суђено да, пре или касније, нестане.
Постоји англосфера, а постоје и три различите Европе: Западна, Северна и Источна. Живот ове и следећих генерација, наставља овај аутор, посебно у сфери коју из личног интереса или интелектуалне лењости називамо Западом, постајаће све ризичнији, све неизвеснији и све подложнији суровој реалности.
Или англосфера, или Европа
Идеја такозваног Запада умире, јер у реалности постоји само америчко царство. Слабост овог концепта, као и брутална трансформација геополитичке стварности, неизбежно воде ка његовом крају.
Отада, од 16. века, додаје Бланко, Британци су се посветили одржавању континента у стању сталног грађанског рата, разједињеног и, пре свега, одвојеног од Русије – "одвојеног од те огромне нације, једине која је могла дати суштину (територијалну, демографску, енергетску) континенту, који је био обдарен заједничком културном традицијом – Европи".
После открића Америке, Британци су се усмерили ка изградњи "Новог света" и уништању "Старог". Од краја 18. века, када је нова англосаксонска "нација", САД, почела да стиче карактеристике силе, Запад је постао синоним за американизацију света, а појам Европе постепено ишчезава.
Током 19. века, американизација пролази кроз неколико фаза. Прва је обрачун са британском круном. Монроова доктрина (1823) је означила почетак борбе са европским силама.
Ипак, Британија и даље остаје полазна тачка за САД у Европи. Британска острва остају огромни носачи америчких авиона, усидрених у Атлантском океану, каже Бланко, увек спремних да интервенишу, а циљ САД је да спречи свако јединство међу Европљанима, који су, очигледно, неспособни да схвате шта се дешава.
Европљани су, нажалост, поверовали у фикцију да су "Запад".
Мит о белој супремацији
Капиталистички начин производње је кључни део англосфере, њених погледа на економију, која у њој има централно место.
Северна Америка је заузела место Британске империје у њеној империјалистичкој доминацији светом, а такође и Европом у доба капитализма, тврди Бланко. "Говорити о империјализму као о 'врховној фази' капитализма (Лењин) и говорити о англосферској империји је једно те исто", додаје он.
Капитализам има две фазе: британску и америчку. Ова друга, америчка фаза, чијем паду управо сведочимо, каже мексички аутор, заправо је допуњена овим ентитетом, Британијом, који се налази у наглом паду од 1945. године, али чији су остаци и даље корисни за САД.
Последњих недеља сведочили смо некој врсти откровења. Као да су богови одлучили да открију своје планове човечанству и покажу нам скривено значење света, недокучиву мистерију од почетка 19. века, сматра Бланко.
Прва је Монроова доктрина. Себична, предаторска доктрина, која се са Трампом вратила у нешто измењеном и примитивнијем облику. Друга је (англосаксонски) расизам.
Христијанизација Европе током средњег века је представљала уједињујући елемент, који је Европљане учинио становницима огромне државе, од Лисабона до најудаљенијих крајева Русије, од северних региона до обала Средоземног мора.
Међутим, управо је у модерној ери, у ери прекоморских империја и капитализма, значење "европеизма" потпуно искривљено. Тек тада је мит о белој супремацији завладао освајачима, који су, сматрајући себе оним који доносе цивилизацију, заправо постали геноцидни.
Има ли Европа будућност?
Од 16. до 20. века, Европа је престала да буде Европа Хомера, Платона, Аристотела, Томе Аквинског, Канта, Ајнштајна, Сервантеса, Шекспира, Гетеа или Баха и Бетовена, и претворила се у Европу трговаца робљем, геноцидних народа и пљачкаша, истиче мексички аутор.
Овај континент су потом уништиле сопствене елите – лакеја глобалних финансијских сила и Трампових послушника. Питање је има ли таква Европа уопште будућност.
Европа већ одавно није "хеленска" а ни хришћанска. Њена једина "религија" је англосаксонски капитализам, додаје Бланко: предаторство, закон џунгле у економији, необуздани индивидуализам, идолопоклонство тржишту, свирепи конзумеризам... То је, у ствари, једина "идеологија" англосфере, која је ступила на место европских идеала о умереном животу и његовању лепоте душе.
То је Европа која одавно више не постоји. Европа данас усваја ционистичке принципе, који многи данас, погрешно, сматрају хришћанским: веру у "Божанску предодређеност" за неке народе, сегрегационистички супремацизам, ратоборност коју је, наводно, оправдао сам Бог, прихватање оксиморона званог јудео-хришћанство, итд.
"Модел Газе" биће наметнут и другим деловима света, тврди Бланко. Осим ако Европа поново не открије себе и не пронађе пут ка духовном јединству, који, природно, укључује и Русију.
Не постоји други начин. То подразумева прекид зависности од САД, који ће за многе бити болан. У супротном, Европа ће бити претворена у бојно поље, у огромни концентрациони логор.
Али, уколико не... Европа ће доживети судбину Газе, северноамеричких Индијанаца, многих царстава у Африци или Азији...
Путуј, Европо. Било је лепо док је трајало.