Иранска криза открила трансатлантски раскол

Док су се европски лидери у суботу утркивали да одговоре на ескалацију сукоба на Блиском истоку након што су САД и Израел покренули нападе на Иран, криза је открила линије раздора унутар Европе - и преко Атлантика.

Америчке и израелске снаге су напале иранске циљеве рано у суботу. Техеран је одговорио, што је повећало страх од ширење пожара рата по Блиском истоку.

Брисел је брзо реаговао и заузео опрезан тон. Шефица ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас упозорила је да је ситуација "опасна", док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласила да је "од највеће важности" спречити даљу ескалацију. Председница Европског парламента Роберта Мецола такође је позвала на уздржаност.

Међутим, на националном нивоу, порука Европе била је мање јединствена.

Наш избор

Англосфера, американофилија, Запад: Како је систематски уништавана Европа

У заједничком саопштењу, Француска, Немачка и Уједињено Краљевство су нагласиле да "нису учествовале у овим нападима", док су истовремено осудиле иранске контранападе и позвале Техеран да тражи "решење путем преговора".

Са друге стране, шпански премијер Педро Санчез осудио је америчко-израелску операцију као "једнострану војну акцију" која ризикује стварање непријатељског глобалног поретка. Чешки премијер Андреј Бабиш, у међувремену, заузео је супротан став, рекавши да Праг "стоји уз наше савезнике" и упозорио да иранске нуклеарне амбиције и његова "подршка тероризму" представљају претњу Европи.

Нордијски и источноевропски лидери фокусирали су се на безбедност. Шведски премијер упозорио је на "озбиљну ескалацију" и нагласио да је у интересу Европе да Техеран "никада не буде у стању да развије нуклеарно оружје", истовремено позивајући на уздржаност и поштовање међународног права. Пољски премијер Доналд Туск рекао је да Варшава пажљиво прати ситуацију и припрема се за "разне сценарије".

Шеф кијевског режима Владимир Зеленски је одлучио да се улагује Вашингтону, хвалећи одлучност САД и тврдећи да "кад год постоји америчка одлучност, глобални криминалци слабе".

Европски став – посебно став Француске, Немачке и Велике Британије – изазвао је оштар одговор америчког сенатора Линдзија Грејама, блиског савезника америчког председника Доналда Трампа, подвлачећи геополитичке тензије које се сада шире преко Атлантика.

"Рећи да сам разочаран заједничком изјавом... је благо речено", написао је Грејам на Иксу, оптужујући Западну Европу да је "постала патетично мека" и позивајући европске лидере да подрже напоре да се супротставе режиму у Техерану. Иранском народу је, пак, поручио да је Трамп "чуо ваше вапаје" и да је "помоћ стигла у великој мери".

Неуобичајено оштар језик истиче како криза на Блиском истоку брзо постаје прави тест стреса трансатлантског јединства, чак и док европске престонице покушавају да уравнотеже подршку Вашингтону са позивима на деескалацију.

Брисел сада прелази у режим кризе. Хитни састанци се гомилају широм Европе. Данас би амбасадори из 27 земаља ЕУ требало да одрже хитан састанак, рекли су званичници за "Политико".

Усред геополитичких шокова, европски званичници се спремају за конфронтацију која би могла додатно да оптерети јединство Запада у наредним данима и недељама.