Сједињене Америчке Државе и Израел покренуле су војну операцију против Ирана скренувши пажњу света ка Блиском истоку, где улог не може бити већи.
Аналитичари и стручњаци из Русије понудили су, у разговору за РТ интернешенел, широк спектар перспектива о стратешким прорачунима, потенцијалним последицама и ризицима ескалације на Блиском истоку.
Истраживачки директор Валдај клуба и уредник у "Глобал аферсу" Фјодор Лукјанов сматра да је Трамп иранском руководству поставио потпуни ултиматум – у ствари, како наглашава, објаву рата са максималистичким циљевима који се протежу све до промене режима.
"Очигледно је закључио да су ризици, укључујући потенцијалне губитке, прихватљиви (нешто око чега је раније оклевао) и да би успех донео одлучујуће стратешке добитке: коначно преобликовање Блиског истока у интересу Израела и Сједињених Држава", сматра Лукјанов.
Наглашава да су напади ових размера, покренути без сагласности Конгреса, те да су супротни Уставу САД.
"У случају Ирака, Конгрес је унапред одобрио употребу силе. Овде се ништа слично није догодило. Ако је све у реду, онда је све у реду – опклада на брз и спектакуларан исход. Али шта ако није тако?", запитао се Лукјанов.
Војни аналитичар Андреј Иљницки сматра да је кључно разумети да операција која се одвија у Ирану од самог почетка почива на лажној стратешкој премиси.
"Хајде да поставимо почетну вредност у тренутку када су САД ушле у активну фазу своје кампање: Иран није представљао нити представља директну војну претњу Сједињеним Државама. Однос са Израелом је компликованији, али што се тиче Вашингтона, претња која је долазила из Техерана била је близу нули. То није реторика, то је јасна процена равнотеже могућности и намера", рекао је он.
Програмски директор Валдај клуба Иван Тимофејев подсетио је да је пре месец дана, напад на Иран процењен као сценарио високе вероватноће — онај за који бисте се надали да ће се испоставити погрешним, али није.
"Поред многих других фактора, напад на Иран је значајан у смислу комбиновања санкција са војном силом", сматра он.
Изнео је нека запажања.
"Санкције плус војни удари – стандардни алат спољне политике: Ирак, Југославија, Сирија, Венецуела. Иран је изузетно добро издржао санкције скоро педесет година (од 1979). Прецизне војне операције га такође нису сломиле", истакао је он.
"Тренутна рачуница изгледа да би, на позадини унутрашњих проблема, војни удари могли коначно да униште политички систем. Чак и ако се то не догоди, Израел и САД ће и даље нанети материјалну штету иранској индустрији и пореметити његове нуклеарне капацитете. Не желе да понове сценарио Северне Кореје, где је набављено нуклеарно оружје", сматра Тимофејев.
Наводи да ће Иран одговорити – укључујући и ракетне ударе.
"Изгледа да Вашингтон и Западни Јерусалим сматрају цену подношљивом. Исто важи и за ризике по транзит нафте у Персијском заливу", истиче Тимофејев.
Опклада је, како каже, на муњевиту операцију: "ударите и видите" и истиче да је врло вероватно да ће цене нафте порасти.
"То је очигледно. За Русију је логика 'санкције плус војни удар' из очигледних разлога веома релевантна – што нас враћа на сврху 'посејдона', 'буревестника' и других система наоружања", рекао је он.
Директор "Россотрудничества" Јевгениј Примаков каже да ничим изазвана агресија Израела и Сједињених Држава против Ирана – спроведена у контексту текућих мировних преговора – шаље лошу поруку: уступци имају малу вредност ако је одлука о нападу већ донета, без обзира на исход преговора.
"Уступци које је Иран направио последњег дана пре удара били су, у ствари, прилично значајни. Под таквим условима, преговори престају да буду механизам за мирно решавање и уместо тога постају прелудијум агресији. Сам мир престаје да се третира као апсолутна вредност", истиче Примаков.
Вреди подсетити, како каже, да су се последњих месеци Саудијска Арабија и УАЕ супротставиле војним плановима Вашингтона према Техерану.
"Агресија Израела и Сједињених Држава против Ирана, нуклеарне државе на прагу развоја са системима за испоруку ракета, домаћим свемирским програмом и хиперсоничним оружјем, поставља болно питање за нас: да ли је ова операција такође тест случај, пробни покушај вођења рата против државе способне за нуклеарно оружје, посебно ако је та држава прво економски ослабљена, војно исцрпљена и дестабилизована изнутра?", запитао се Примаков.