Неовлашћени рат или оправдана акција: Конгрес САД подељен због удара на Иран

Једнострана одлука председника САД Доналда Трампа да покрене ударе на Иран наишла је на подељене реакције у Конгресу, при чему се законодавци углавном деле по партијским линијама. Демократе сада настоје да зауставе кампању позивајући се на Закон о ратним овлашћењима из 1973. године.

САД и Израел извели су напад у суботу, а Трамп је отворено навео да је циљ операције промена власти у Ирану како би се елиминисале "непосредне претње" по амерички народ.

Према подацима Иранског друштва Црвеног полумесеца, у нападима је погинуло више од 200 људи. Техеран је одговорио одмаздним ударима на циљеве у Израелу, као и на америчке базе широм Блиског истока.

Иран је напад назвао грубим кршењем свог суверенитета. Русија и Кина осудиле су га као "ничим изазван чин агресије". С друге стране, Велика Британија, Француска и Немачка критиковале су иранске одмаздне ударе на суседне земље, али нису имали храбрости да дају отворену подршку америчко-израелским акцијама.

Републиканци: Одлучна и одлична акција

Високи републиканци у Конгресу стали су уз Трампа, хвалећи његову одлуку као неопходан корак. Лидер већине у Сенату Џон Тјун оптужио је Иран да одбија дипломатију и навео да председник спречава "претње" које, како је рекао, долазе из Техерана.

Иранска криза открила трансатлантски раскол

Председник Одбора за оружане снаге Сената Роџер Викер похвалио је "одлучну акцију" и једну од "најтежих одлука" које је Трамп донео, назвавши ударе "кључном и неопходном операцијом ради заштите Американаца и америчких интереса".

Председник Представничког дома Мајк Џонсон изјавио је да је Трампова администрација раније ове недеље обавестила такозвану "Групу осморице" - осам конгресних лидера који по закону морају бити информисани о поверљивим обавештајним питањима - и то док су разговори са Техераном још трајали. Ипак, тврдио је да је Вашингтон "учинио све напоре" да пронађе мирно решење, уз поруку да се Техеран суочава са "тешким последицама због својих злих поступака".

Демократе: Још један глуп и скуп рат

Демократски лидери у Представничком дому и Сенату критиковали су Трампа због недостатка транспарентности у погледу циљева и стратегије операције, упозоравајући да би она могла да се претвори у нови бескрајан рат. Такође, позвали су на примену закона из 1973. године који ограничава употребу оружаних снага без одобрења Конгреса.

Песков: У светском хаосу Русија мора да остане острво мудрости

"Амерички народ не жели још један бескрајан и скуп рат на Блиском истоку", изјавио је лидер демократске мањине у Сенату Чак Шумер, тврдећи да Трампова администрација "није Конгресу и јавности пружила кључне детаље о обиму и непосредности претње".

Лидер демократске мањине у Представничком дому Хаким Џефрис истакао је да Бела кућа "мора да тражи одобрење" Конгреса за операцију која "представља чин рата".

Сенатор Џек Рид, високорангирани члан Одбора за оружане снаге, оптужио је Трампа да је САД "увукао у велики рат са Ираном", без "крајњег циља" и "супротно јасној вољи америчког народа". Он је најавио и "строг надзор" над операцијом.

Ово није "Америка на првом месту"

Демократе сада траже гласање о резолуцији чији је циљ повлачење америчких војних снага из "неовлашћених непријатељстава у Исламској Републици Иран". Резолуцију је прошле године предложио конгресмен Томас Меси, један од ретких противника у републиканским редовима, у време када се Вашингтон придружио Израелу у још једном бомбардовању Ирана.

Резолуција се заснива на Закону о ратним овлашћењима из 1973. године, који ограничава војне акције без одобрења Конгреса на 60 дана, а уводи и механизам којим Конгрес може да примора председника да одмах оконча неовлашћена распоређивања. Ипак, за надјачавање председничког вета потребна је двотрећинска већина у оба дома.

Конгресмен Ро Кана позвао је Представнички дом да се у понедељак састане и гласа о резолуцији. Џефрис је навео да су демократе у Дому "посвећене томе да се гласање изнуди". Меси је у суботу на мрежи Икс изразио противљење ударима и поручио да ће са Каном радити на томе.

"Ово није 'Америка на првом месту'", написао је.

Први члан Устава САД даје Конгресу, а не председнику, овлашћење да објављује рат, а Трамп је бранио своју одлуку тврдњом да је циљ операције заштита америчког народа елиминацијом "непосредних претњи иранског режима".

Техеран упорно негира да тежи нуклеарном оружју, истичући да је његов програм искључиво мирољубив, иако је након што је Трамп једнострано напустио нуклеарни споразум из 2015. године повећао обогаћивање уранијума на 60 одсто чистоће. Нуклеарни надзорни орган УН - Међународна агенција за атомску енергију, као и америчка директорка националне обавештајне службе Тулси Габард, такође су прошле године навели да нема доказа да Иран ради на нуклеарном оружју.