Трампов пут од дипломатије до рата: Како су САД и Израел одложили напад на Иран за недељу дана

Сједињене Америчке Државе и Израел првобитно су планирали да нападну Иран седам дана раније него што је то на крају учињено, али је почетни удар одложен због оперативних и обавештајних разлога, потврдили су високи амерички и израелски званичници за "Аксиос".

Тако је одлагање Доналду Трампу дало још недељу дана да бира између два паралелна пута којима је ишао готово два месеца: наставка дипломатије или уласка у рат. Тај временски простор учинио је и последњу рунду индиректних нуклеарних преговора у Женеви далеко значајнијом, дајући Ирану, како се наводи, "последњу шансу" за договор.

Након што је други круг америчко-иранских разговора окончан без напретка 17. фебруара, амерички и израелски војни планери били су спремни да крену у удар већ 21. фебруара. Међутим, коначна одлука је изостала. Званичници наводе да су лоши временски услови у региону компликовали планирање, али и да је одлагање било условљено потребом за тешњом координацијом америчке војске са Израелским одбрамбеним снагама. Истовремено, ситуација је, како је рекао један званичник администрације, била "час напред, час назад".

Хегсет о ратним циљевима: Ово није рат за промену режима

Према наводима више извора, почетни удар био је планиран тако да погоди врховног вођу Ирана Алија Хамнеија, његове синове, као и највише иранске званичнике који су се сваке суботе окупљали на састанку. Израелски и амерички обавештајци су у међувремену страховали да би Хамнеи могао да се склони у подземни бункер, због чега је, како се наводи, намерно слат сигнал да непосредног удара неће бити.

Одлагање је омогућило и још један круг разговора у Женеви. Док једни израелски званичници тврде да су преговори служили само за "куповину времена" до новог датума напада, други наводе да су разговори били стварни и да је постојала могућност да се удар поново одложи уколико би дошло до значајног помака.

Амерички званичници су одбацили тврдње да је дипломатија била пуки параван, истичући да су Трампови изасланици, иако скептични, у Женеви изнели конкретан предлог - укључујући десетогодишњи мораторијум на иранско обогаћивање уранијума и понуду бесплатног нуклеарног горива за цивилне потребе.

Након што је Иран понуду одбио, у Белу кућу је истигао извештај из Женеве и Трамп је донео одлуку да се крене у напад.

"Покушали смо да преговарамо у доброј вери. Ништа није успело. Средства су била спремна и председник је одлучио да удари", рекао је један амерички званичник, уз тврдњу да је Техеран "могао да спречи рат, али није".