Високи свештеници одговорни за избор следећег врховног вође Ирана већали су у уторак и син убијеног бившег вође, ајатолаха Алија Хамнеија, појавио се као јасан фаворит, преносе медији.
Очекује се да ће свештеници данас објавити да ће син, Моџтаба Хамнеи, бити наследник свог оца. Портал "Иран интернешенел" и поједини израелски опозициони медији већ су објавили да је Хамнеи изабран за врховног вођу, али званичне потврде за сада нема.
Израел је већ "обећао" да ће убити Моџтабу, као што су ликвидирали и његовог оца.
"Сваки вођа кога ирански терористички режим изабере да настави да води план за уништење Израела, претећи Сједињеним Државама, слободном свету и земљама у региону и потискујући ирански народ, биће сигурна мета за атентат, без обзира на његово име или где се крије", поручио је израелски министар одбране Израел Кац.
Свештеници, познати као Скупштина стручњака, одржали су два виртуелна састанка, један ујутру и један увече. Израел је напао зграду у Куму, једном од главних седишта моћи шиитског ислама, где је скупштина верских експерата требало да се састане и изабере новог врховног вођу, али је зграда била празна, пренела је новинска агенција Фарс.
Вали Наср, стручњак за Иран и шиитски ислам на Универзитету Џонс Хопкинс, рекао је за "Њујорк тајмс" да би Хамнеи био изненађујући избор – и потенцијално значајан.
"Дуго је био предвиђен за наследника", рекао је Наср, "али у последње две године, чинило се да је то нестало са радара. Ако буде изабран, то сугерише да је сада на власти много тврдокорнија страна режима, Револуционарна гарда."
Моџтаба Хамнеи (56) је утицајна, мада повучена личност која је деловала у сенци империје свог оца, који је убијен у суботу у америчко-израелским нападима на Иран.
Млађи Хамнеи је познат по блиским везама са Иранском револуционарном гардом (ИРЦГ). Гардисти су инсистирали на његовом именовању, тврдећи да он има квалификације потребне за вођење Ирана у овом кризном времену.
"Моџтаба је тренутно најмудрији избор јер је добро упознат са вођењем и координацијом безбедносних и војних апарата", рекао је Мехди Рахмати, аналитичар у Техерану. "Он је већ био задужен за ово."
Присталице владе би га виделе као наставак владара кога сматрају мучеником и брзо ће га подржати, рекао је Рахмати. Али и противници владе ће га видети као наставак режима који се недавно брутално обрачунао са демонстрантима.
Други кандидати који су се појавили као финалисти су Алиреза Арафи, свештеник и правник који је део трочланог прелазног Савета лидера, и Сејед Хасан Хомеини, унук оснивача исламске револуције, ајатолаха Рухолаха Хамеинија.
И Арафи и Хомеини се сматрају умеренима, при чему је овај други близак маргиналној реформистичкој политичкој фракцији у Ирану.
Абдолреза Давари, политичар близак Моџтаби Хамнеију, рекао је за "Њујорк тајмс" да ако Хаменеи наследи свог оца, могао би да се појави као "прогресивна" фигура у стилу саудијског лидера Мухамеда бин Салмана.
Владар из сенке
Моџтаба је свештеник средњег ранга са блиским везама и са ИРГЦ, најмоћнијим војним телом у земљи, као и са паравојним снагама Басиџ. Служио је у оружаним снагама током иранско-ирачког рата.
Према ранијим извештајима "Блумберга", Моџтаба управља инвестиционом империјом, а извори тврде да има приступ рачунима у Швајцарској и некретнинама у Британији вредним више од 100 милиона долара.
Ово богатство одржава упркос америчким санкцијама које су му уведене још 2019. године.
Амерички медији преносе да је Али Хамнеи прошле године идентификовао тројицу високих свештеника као потенцијалне наследнике и да Моџтаба није био међу именима у ужем избору.
Будући да се амерички председник Доналд Трамп похвалио да су "број два и број три" смакнути, заједно са ајатолахом, могуће је да савет верских правника није имао много избора.
Наводно је ајатолах Хамнеи изразио противљење његовој кандидатури јер би она личила на наследну владавину коју је донела шахска монархија коју су подржавале САД пре него што је свргнута у Иранској револуцији 1979. године.
Институт за Блиски исток је објаснио да устав захтева да Скупштина стручњака именује лидера са политичким искуством. Моџтаба није имао формалну политичку позицију у режиму (иако јесте владао из сенке) и ово му може ослабити положај.
Шиитска исламска традиција такође обесхрабрује наследно наслеђивање врховног вођства. Улога није намењена да се преноси кроз крвну лозу, осим за 12 божански рукоположених имама.