Америчке залихе на тесту: Рат на Блиском истоку троши муницију брже него што фабрике производе

Сукоб на Блиском истоку, који се убрзано шири нападима на америчке базе и амбасаде у региону, могао би ускоро да стави на озбиљну пробу тврдње председника САД Доналда Трампа да Америка располаже "готово неограниченим" залихама муниције и да би могла да води рат "заувек".

Извештаји из Вашингтона, на који се позива портал "Аксиос", сугеришу да се залихе Сједињених Држава, као и арсенали кључних савезника попут Израела и држава Персијског залива, троше брже него што војна индустрија може да их надокнади.

Проблем долази у тренутку када поједине земље разматрају могућност укључивања у сукоб, што би додатно повећало потрошњу оружја и оптеретило већ напрегнуте производне капацитете.

Трамп је у на мрежи Трут соушал поручио да америчке залихе "никада нису биле веће ни боље".

"Залихе муниције Сједињених Држава, у средњој и вишој средњој категорији, никада нису биле веће или боље", написао је амерички председник, додајући да САД располажу и додатним залихама врхунског наоружања које се складишти у савезничким земљама.

Трамп: Ја сам донео одлуку да нападнемо Иран, било је или ми или они

Ипак, није јасно шта је тачно мислио под формулацијом "средња и виша средња категорија" муниције. Бела кућа је поводом тог питања упутила новинаре "Аксиоса" на Трампове коментаре изнете током обраћања у Белој кући, док је Пентагон поручио да америчка војска има "све што јој је потребно да изврши било коју мисију, у време и на месту које председник одреди".

Међутим, иза кулиса постоје и другачије процене. Пре напада на Иран, председавајући Здруженог генералштаба САД, генерал Ден Кејн упозорио је да би управо залихе муниције могле да постану кључни ограничавајући фактор у случају дуготрајног сукоба.

Америчку противваздушну одбрану тренутно додатно подржавају израелске залихе, али су и оне већ озбиљно смањене након година регионалних конфликата. Посебну забринутост изазива брзо трошење пресретача - пројектила који служе за обарање непријатељских ракета.

Према званичним подацима, Иран је у прва два дана напада испалио око 400 балистичких ракета и више од 800 дронова. Велики део њих је пресретнут, али континуирани таласи напада могли би озбиљно да оптерете западне системе противваздушне одбране. Тачан број америчких пресретача остаје поверљива информација.

Трамп је, међутим, умањио значај тих процена, тврдећи да Ирану "понестаје лансера" и да неће моћи дуго да одржава овакав темпо напада, иако је признао да би ракетирања могла да потрају још неко време.

У Вашингтону су и пре избијања сукоба почели да упозоравају на потребу повећања производње муниције. Пентагон је набавку додатног наоружања већ означио као један од кључних буџетских приоритета.

Буџетски закон за 2025. годину предвидео је око 25 милијарди долара за куповину муниције и проширење производних капацитета. У међувремену су потписани и нови уговори са компанијама "Локид Мартин" и РТX како би се повећала производња ракета, укључујући план да САД годишње добијају више од хиљаду крстарећих пројектила дугог домета "томахавк".

Војни аналитичари упозоравају да Техеран користи другачију тактику: засипа регион великим бројем ракета, дронова и мамаца, приморавајући западне системе да троше скупе пресретаче чија производња траје месецима и кошта милионе долара по комаду.

У таквој игри бројки, како сматрају аналитичари, Иран покушава да надокнади војну инфериорност рачунајући да ће противник пре остати без пресретача него без циљева.