Си-Ен-Ен: Како је Немачка тихо издала жртве Холокауста

Немачки суд осудио је недавно 97-годишњу бившу секретарицу нацистичког концентрационог логора због учешћа у убиству више од 10.000 људи током Другог светског рата. Одлука да се осуди злочин 77 година након краја рата  је представњена као нови пример немачке посвећености покајању за почињени Холокауст. А да ли је заиста тако?

Широм Сједињених Америчких Држава и Европе Холокауст бледи из сећања, а Немачка оваквим случајевима покушава да докаже да никада неће заборавити тај страшни злочин према човечанству.

Осим кривичног гоњења нациста, Немачка је била лидер у уверавању како ће лекције о Холокаусту бити кључни део њеног школског система. Такође, има строге законе којим се осуђује свако порицање Холокауста. Прошле недеље, немачки парламент обележио је помен нацистичким жртвама прогањаним због свог сексуалног или родног идентитета.

Међутим, У протеклих неколико деценија, Немачка је тихо издала сећање на жртве Холокауста тако што је улицама, школама и медицинским установамадавала називе у част чланова Нацистичке партије и СС официра, као и оних који су користили робовски рад из концентрационих логора, наоружавали Трећи рајх и директно омогућили да геноцид буде спроведен.

Држава не може да тврди како у потпуности поштује сећање на Холокауст док истовремено велича оне који су омогућили Холокауст. Немачка је већ одавно морала да се суочи са овим лицемерјем, пише Си-Ен-Ен.

Да је могуће да новац реши све, па чак и то што је неко ратни злочинац показало се 1948. када је у Нирнбергу индустријски магнат Алфрид Круп осуђен за ратне злочине и злочине против човечности.

Он је директно наоружавао нацистичку Немачку, а његова индустријска постројења користила су око 100.000 робова, укључујући логораше, а имао је и фабрику у Аушвицу.

Међутим, Круп је завршио на одслужењу само шест година затвора пре него што му је казна ублажена, плус му је враћена заплењена имовина – од чега је велики део стечен ратом и геноцидом.

Пре смрти 1967. године, завештао је своје богатство фондацији Алфрид Круп фон Болен и Халбах, која је почела да даје милионе у добротворне сврхе.

Користећи новац, многи његови пројекти су на крају одавали почаст Крупу, трансформишући његов лик и дело од осуђеног ратног злочинца у визионарског филантропа чије име краси колеџ, институт, болницу, старачки дом и концертну дворану. Његово име носе и бројне универзитетске стипендије и задужбине које финансира његова фондација.

Портпарол Универзитета Јакобс у Бремену потврдио је да је та образовна установа добила 10 милиона немачких марака од Крупове фондације, и овом донацијом је преименована у 'Алфред Круп колеџ', пише Си-Ен-Ен.

Али Круп није изолован случај. Клаус Бахлсен је био члан Нацистичке партије који је финансирао СС – војно крило странке одговорно за спровођење Холокауста. Током рата, Бахлсен и његова два брата водили су конгломерат кекса који је имао више од 2.150 робова у фабрици у Украјини коју су окупирали нацисти. Поред тога, више од 700 углавном Пољакиња и Украјинки је присилно послато на рад код Бахлсенових у Хановеру.

Бахлсен је, као и Круп, основао добротворну организацију која улаже милионе у јавне радове, од којих су многи названи по њему и рађени у партнерству са општинским властима. Бахлсенова биографија на веб страници Фондације Рут и Клаус Бахлсен не помиње његово нацистичко чланство или употребу робовског рада.

Заиста, историјско избељивање биографија нациста је било толико очигледно да је 2019. наследница Бахлсеновог богатства огорчено тврдила да су робови њене породице третирани "добро". Након међународне осуде коју је изазвала та изјава, упутила је извињење.

Следећи случај је Фридрих Флик, још један магнат осуђен за злочине против човечности у Нирнбергу. Фондација и неколико улица носе његово име.

У више градова улице су назване у част Фердинанда Поршеа, Хитлеровог омиљеног дизајнера аутомобила чија је фабрика "Фолксваген" око 350 до 400 беба робова који су радили у фабрици оставила да умру од глади или болести. Иако су Поршеа, који је дизајнирао и тенкове, ухапсили савезници, никада му није суђено за ратне злочине. Како амерички Меморијални музеј Холокауста каже: "Правда је била оскудна за представнике 'Фолксвагена'".

А 2015. године, град Кобург је назвао улицу именом нацистичког ратног профитера Макса Броза, који такође има истоимену фондацију, упркос негодовању главне немачке јеврејске организације.

У међувремену, Хамбург слави нацисту Курта Кербера, техничког директора Дрезденске Универселе-Верке, која је током рата имала до 3.000 принудних радника, укључујући најмање 700 жена логораша. Хамбург, који је Керберова фондација богатила новцем, има школу, улицу и велики нови центар назван по њему.

Ово су само неки примери – Немачка је препуна места названих по члановима Нацистичке партије, као и антисемитским академицима, писцима, композиторима и песницима који су бурно поздравили успон Адолфа Хитлера.

Како се брани неодбрањиво? Углавном замагљивањем и обманом.

Током протекле деценије, бројни немачки градови, укључујући Берлин, Хамбург, Хановер, Минхен и Диселдорф, наводно идентификују проблематичне називе места.

У исто време, неке компаније и фондације назване по нацистима ангажовале су историчаре да копају по прошлости својих оснивача. Извештаји који настају из рада државе и компанија само пружају илузију да јавно и приватно руководство предузимају кораке како би се суочили са наслеђем Немачког Трећег рајха.

Нажалост, у многим од ових случајева, називи места означени у извештајима остају непромењени и корпорације настављају да обележавају успомене на своје нацистичке осниваче. Заиста, дрским објављивањем ових извештаја, градови и фондације јасно стављају до знања да тачно знају коме одају почаст и да су свесно изабрали да то наставе.

Запањујуће је да се ове студије јавности представљају као да је могуће расправљати о питању нацистичког наслеђа. Ово ствара погрешну премису да прича има више углова – другим речима, студије дозвољавају "обе стране", нациста и жртава највећег злочина у историји човечанства.

Да иронија буде већа, прошлог фебруара Крупова фондација – названа по нацисти осуђеном за злочине против човечности у Нирнбергу – најавила је почетак студије која истражује Крупов "однос према националсоцијализму". 

Фондација Херберт Куандт, названа по нацисти који је водио фабрику батерија у којој су логораши радили у тако варварским условима да их је просеку умирало 80 месечно, на свом сајту наводи да је мисија фондације да промовише "одговорно вођство".

Неко би могао да постави питање: да ли је на крају добро што новац стечен на ратним злочинима сада одлази у добротворне сврхе? Заправо, ово је још једна логичка грешка и трик обмане, јер такав избор не постоји нити га све бити. 

Све ове фондације везане су за предузећа на која се може утицати као на било коју другу корпорацију у земљи.

Инсистирање на томе да морамо прећутно да одамо почаст нацистима да не би добротворне организације ускратиле њихов новац је крајње неумесно.

Немачка данас, док школску децу води у посете концентрационим логорима и историјским музејима и држи предавања другим нацијама о забрани величања нацизма, дозвољава да неке њене елитне институције, универзитети и општина приходују од новца које добијају од компанија са називима нациста. А шта добијају те компаније? Прање биографије и бољи имиџ њихових оснивача који су подржавали нацизам и Трећи рајх.